Братство

_ [55

затруднила. Поменута жена која је присустеовала суђењу народних судија изјавила је, да је неправедна пресуда, јер је више крива женска страна. На питање откуда зна, она је затражила од судија мач у корицама, па да им докаже. Када су јој ови затим дали мач, она је извадила оштрицу и пружила једноме од судија, а сама задржала корице. Затим га је позвала да пружи својом десницом мач и унесе у корице које је она према њему држала. Судија је узалуд покушавао, јер је она стално окретала с руком корице на разне стране и није му допустила да у њих увуче мач. Тиме је хтела показати да свесна, слободна и честита жена никад не може бити заведена и силом преко своје воље искоришћена у томе од мушкараца, ако она то не жели и сама неће. На част и образ женске нико тамо не смије ни помишљати да грубо насрне: Оне су заштићене од тога витешким схватањем и чувањем од свога рода или од свога дома. Стога је женска утолико више обавезна да чува своју честитост и утолико је више (не мање него мушка страна) одговорна пред судом јавнога мњења у своме крају и племену. Отуда је осјећање чедности и стида, поред урођене отмености и достојанства код Црногорке и Брђанке јако развијено. Морална строгост и чистоћа у томе, поред климатских и других прилика главни је услов при коме је израђена љепота типа и лика код тога нашег народног диТела. Посебно код Васојевића се у пјесми и у Племенском колу опјева њихова »чиста крв«, и они су поносни тим.

Једна од моралних одлика Васојевића и свих племена овамо уопште јесте и то да се међусобом цијене, чувају понос другога, не руже и не псују осим у случајевима најтеже свађе. Не допуштају се изрази којима се дира у породичну част и не руже један другоме светиње. Нико присебан неће коме срамотити Бога или цркву, мајку или сестру. Нарочито то не чине старији људи који ће пре клети или проклињати него псовати. Псовка се сматра за недостојну и ружну појаву, јер »само се, веде, погани и нељуди псују«. Често ће се за онога који се служи псовачким изразима рећи: »псује се као зла жена«. Србијанцима се, ма да их у свему тама цијене, за псовку замјера, као за једну ружну навику, и такве се мане од других у опхођењу не трпе,

„Са пажњом у опхођењу и поштовањем л туђе личности и достојанства човјека тјесно су спојене и друге двије старе сло“ венске особине моралног значаја: гостољубивост и предусрет-