Братство

кинђурење жена, које »охоло дижу главу, дотјерују обрве и трепавице, с подвезицама и ланчићима на ногама, с прстењем на рукама, накиту на ушима и носу, с малим сунцима и мјесецима (као символима незнабожачке Астароте), скупоцјеним наушницама, свезама, појасевима, копренама, огледалима. торбицама, широким хаљинама, мирисом балзама и т.д. Али није ничим доказано, да су напредовали у занатима.

Израиљци се ни у грађевинарству не истакоше. Њихове куће бијаху као и код других азијских народа. У мањим мјестима Палестине народ и сад станује као прије двије хиљаде година. Кад се појавише Јевреји као освајачи нађоше велике и лијепе градове, али их већином опустошише и још дуго задржаше своје шаторе које донесоше из номадског доба и никад их не на напустише у крајевима Палестине, који не бијаху подесни за ратарство и стално боравиште, као уз источну границу. У плоднијим крајевима и тврђавама становаху у колибама од цигле, а пред њима бјеше двориште зидом ограђено. Мрачна колиба била је само склониште од невремена (које се ријетко догађало), или као мјесто за ствари, јер је породица обично живјела на равном крову или у дворишту. У дворишту се налазила чесма. Ради заштите од сунчане припеке на крову су најприје правили колибу, а послије горнице (собе), које се често спомињу у Старом Завјету. Да ко не би пао, кров је, по закону, био ограђен малом оградом.

Али примитивно грађевинарство није сметало раскошној изради; стога пророци узалуд не говоре о дивним палатама и кућама од слонове кости. Веће грађевине бијаху с много зграда, по распореду као и споменуте, али за разне сврхе им с различитим намјештајем.

(Степенице су водиле одмах из дворишта или чак с улице на кров или на горњи бој, који се изрично разликује као »љетна кућа« од »зимске куће«. Кућа имађаше и прозоре, т. ј. мање отворе, на којима су били демири (»египатски«) или отворе у зиду, на којима су висили ћилими (»тирски«). Кад би се преграђивало старо двориште, додавало се је предворје. Било је и вртова уз куће. Сиромашни су кречили зидове, а богаташи бојили и шарали, облагали дрветом, мрамором или их покривали ћилимима. Патос је био поплочан циглама. Сви улази бијаху уски и ниски. Врата се отвараху и затвараху на врло једноставан начин, који је и сад на истоку у обичају.

па