Братство

Па

— 9 —

га свагда с правом моле сви хришћански народи да не заћути да виче ка Господу за све нас, које он и данас воли са светлих небеских висина праведника. Ту му љубав сви осећају.

В. Јанкулов

Култура старозавјетних Јевреја

У Палестини данас се води огорчена борба. између Арапа као огромне већине и Јевреја као мањине, иако је та земља прије двије хиљаде година била чисто јеврејска држава. Ционисти Јевреји раде и новцем и колонизацијом, како би Палестина чим прије опет постала права израиљска царевина, а Арапи чине им у томе велику сметњу, која задаје озбиљну бригу и моћној Енглеској, која као мандаторка управља том земљом.

Стога неће бити сувишно проговорити о културном стању Јевреја прије појаве хришћанства, дакле у оно вријеме; кад је тај стари народ слободно могао развијати своје способности и према њима користити опћем напретку човјечанства. Култура старозавјетних Јевреја врло наличи на културу осталих семитских народа.

Из египатских, асирских и персијских споменика —- јер чисто јеврејских нема — види се, да су Јевреји носили просте хаљине, налик на кошуље, као и други западни Азијати. Тек је за њихове царевине завладала раскош код народних првака, јер Израиљци не бијаху више пастирски народ, као што су то били још и за вријеме судија, Та кошуља постаде временом доња хаљина, којој се додаде асирски огртач, 2 касније и друге хаљине, узете од сусједних народа, ив чега постаде народна ношња. То се најбоље види на ономе, што је најзначајније у свештеничком одијелу, у законом прописаним ресама: и пурпурним тракама, особито код фарисеја, на које нимало не наличе слике Јевреја на старим споменицума. Од сусједних Феничана примише Јевреји неимарство, као при подизању храма Саломонова у Јерусалиму, и пурпур, а од других златне украсе. Шта више уведоше и високу капу старих Персијанаца. Да су се Јевреји угледали на раскош у одијелу и начину живота богатих Феничана, најбоље се види из пророчких књига, које се туже нарочито'на претјерано