Братство

= 52 —

значај религије за формирање карактера

Религија није само сазнање Бога, односно слутња вишег надчулног света, и побожност, тј. обожавање онога што се сматра свето и божанско, него обухвата собом све важније «стране душевног живота човековог. Она садржи нагон за сазнањем праве истине, изражава жељу за вечним продужењем људског бића, носи тежњу за савршенством и идеалном правдом, складом и хармонијом свих односа. Она рјешава питања о природи људске душе, о смислу и циљу живота. о човјековој судбини и носи вјеру у духовне вриједности, у идеале, у побједу добра над злом и приоритет духа над материјом. Тиме се она граничи и са филозофијом, и са етиком и са умјетношћу, те обухвата у себи елементе свију ових изражаја људскога духа. Њен је велики значај у томе што подиже и приближава ч0вјека вишим идеалима и показује могућност њиховог остварења активном снагом унутарњих душевних сила које она побуђује и потстиче. Својом субјективном страном она обухвата низ вољних радња и опредељује активни однос човјека према највишем предмету религиозног сазнања, према Богу. Као доживљено осјећање она се манифестује кроз живот и дела, испуњава лични и духовни морал. Као убјеђење она је веома значајан фактор који одређује наше морално држање. И у обичном животу сви поступци који нису морално индиферетни, сва таква дјества, оснивају се на унутарњим увјерењима из којих добијају своју изворну снагу.

Само религија и религијом прожета етика обузимају и покрећу пуном снагом људску душу. Религија је од великог утицаја на формирање душевног живота уопште, а од посебног је значаја за образовање и утврђивање карактера. Она дјествује одређеношћу својих начела, док иначе ништа тако вољу не слаби као начелна колебљивост и непоузданост повјерења. То показује историја религија полит. странака, и о томе свједочи свакодневно нскуство у посматрању друштвеног живота. Личности реформација, мученика вере, апостола једне идеје, убјеђених у апсолутну вриједност својих начела јесу уједно најјачи карактери, највише досљедни људи који се сруше, једном изабране линије и упорно иду своме циљу. Они ради свога идеала не презају од највиших жртава и кадри су да издрже до краја. А карактер се управо састоји у тој апсолутној одлучности правца воље.

пи