Братство

|

Наука о звездама открила је неизмерне даљине небеских тела, да је чисто смешно говорити о каквом небу које се ни поред најсавршенијег научног далекогледа не даје видети.

Па ипак, ко може тврдити да у свемиру ничег више нема иза границе докле допире далекоглед, људска творевина 2 Изнад безбројних небеских тела која достојанствено шестаре васељеном, почиње заправо и простире се у вечност право небо »небо небес«, прва творевина Божја. Док смо на земљи, мига познати не можемо, за то до овог неба не може да допре ни најсавршенији доглед људске творевине. Колико је наше људско око уосталом слабије од ока многе животиње, колико мало у суштини знамо! Ми са слободним оком не видимо ситне животињице у једној капи воде, па ове зато ипак постоје. Ни кроз увеличавајућа стакла, ни кроз најсавршенија далекогледе, ми ипак не смемо и немамо права тврдити да видимо све. И сама ваздушна сфера над нама колико још мора да има боја које наше око не опажа, као што има очију које уопште не разликују боје. Ми знамо да је архиђакон Стефан, кад су га каме нисали, облагодаћен видео отворено небо и Христа с десне стране Бога Оца. Павле је у екстази узнесен до трећег неба, стана Божјег, изнад ваздушног и звезданог неба, и слушао неисказане речи. И животи Божијих угодника пуни су примера да су једни нешто необично видели и слушали што други у исто време нису. Шта и шта види и чује често човек на самрти што околина не види и не чује!

Наше обично људско око не види са земље ни небо ни ад, зато ови ипак постоје тако извесно, као што реч Божја лагати не може. Уопште је људско око непоуздано, јер ни сам ваздух не види у коме јесмо. Расхладили се ваздух до 130 степени, веле научењаци, тада се претвара у дивну плаву "течност коју око видети може. Кад канемо кап воде коју видимо на врео камен, ми је више не видимо, јер се вода испари. И сва ова земља са свима својим горама, би се — веле нучењаци као и злато, гвожђе и други метал испарила при великој топлоти, па се тада не би могли видети.

Из тога дакле што ми грешни људи на земљи нешто видели нисмо, или нисмо могли видети, не може се још са поузданошћу тврдити на спрам вере свих народа и времена да не постоји. Зато, ма колико се ми у овоме краткорочном веку још морамо борити и патити, ма колике нас недаће сналазиле, ма колико нам живот био у опасности, не смемо клонути; шта