Братство

166

у садашњем смислу. Ту су се деценијама стицала чисто колекторска знања и умешности. Обрађивала се лична оцена иконе. Прецизирало се какву икону староверац — љубитељ треба да скупља и тражи, очекујући годинама онај дан када ће она ући у његову »моленују«“) и постати за њега предмет особите скупљачке гордости и радости. Нетачно би било помислити, да у том целом староверском интересу, није уопште било уметничког интересовања! Староверски колектори, поред религиског осећања и поштовања, познавали су и »естетику« иконе и ако се она разуме се, разликовала од оне, која је касније формирана око иконе, Староверски љубитељи више су ценили танчину писма и његов начин извршивања. У тој сфери они су се сјајно сналазили Око им је било извежбано дуготрајним бављењем око икона. И то је баш било од особитог знања, јер су староверски колектори понекад постављали тешке и велике захтеве мајсторима који су за њих радили, одабирајући и чистећи од натписа старе иконе. На тај начин се одржао висок и строг ниво рада у Тој области. Створила се читава плејада иконографа, у смислу познавња свога посла, да се није ништа боље могло пожелети.

Руска јавност је била врло слабо упозната са суштином староверског скупљања. Од »просвећених« људи који су се разумевали у уметности или се интересовали старином не са битне, него са уметничке стране, мало који је имао прилику да уђе у староверске домове и приватне храмове. И баш такав један политички акт, какав је био манифест од 17 окт. у многоме је изменио староверство, јер је исто стекло могућност отвореног егзистирања. Било им је дозвољено да подижу храмове. Благодарећи великом пожртвовању одмах је почело подизање староверских храмова у многим градовима. Где је у грађењу храмова био заинтересован староверник, који је волео и ценио стару икону, јавила се могућност украшавања храма у другојачијем духу него што је онај на који су били навикнути руски посетиоци наших безбројних јелисаветских јекатеринских и александровских цркава. Тако је разумљиво што је рад на старој икони оживео — као једно нарочито и корисно занимање. Појавиле су се муштерије, почели су велики »послови«. Мајстори за иконе проширили свој рад; добављали су из владимирских села паланки све нове и нове

ж) Моленаја — приватно место за молитву; соба удешена за домађу молитву. и

ПЦ