Братство

05 =

помоћнике. По наруџби тих мајстора и староверских муштерија многобројне скитнице кренуше да траже старе иконе по руском северу, где их је још много лежало по звоницима, вајатима и црквеним шупама, које је некад какав »добротвор«, обогативши се у 18 веку, наредио да се поцрнеле даске замене радом градског имитатора Гвида Рене. Под таквим условима, при таквом брзом и изненадном оживљењу, било би

В. М. Васњецов

чудно ако би интересовање за икону остало само у »изоло– ваном« староверском кругу. И сам тај круг наједанпут је престао бити изолованим. Сасвим је природно, да је баш на московском тлу био могућ контакт између људи једног света традиционалног и верног старини, са људима другог света и савременог интереса. Људи, који су се одликовали најширим »љубопитством« према конструктивном почетку и покушају који је био карактеристичан за наше друштво почетком овог столећа. Оно се на почетку ослободило од примитивних нагађања и приближије се једном интелигентнијем схватању.