Братство

__ 59 —

штутеве, у математици, у природним наукама, у индустрији, у у законима логике и мишљења, са новим изразима у језику и- уметности.

Постоји велика, силна потреба да се револуционишу заони и односи друштвеног живота. Ми и имамо визију препорођене државе у којој ће се манифестовати учтивост, праведност, милосрђе, дух племенитог витештва у измени мислим «вере. Визија заједнице којом владају начела уређене школе. Вивију старања о немоћнима, старања о одевању, прехрани, становима, здрављу свију. Злочин је бити бедан, болестан, гладан. Дух истине ће да управља оживљавањем друштва. Не казном и силом, него препорођењем и слободно. Сваки члан државе да буде уважен, као и сваки ученик наше школе. Ми имамо визију, да ће дух витештва, благости, учтивости, блатородности и свега што чини »душу племениту« донети народу спасење“),

Бтед. Запаетвгол

(С немачког Л. Шпирић)

Значај религије за формирање карактера

(Свршетак)

Још више се истиче овде значај религије кад се схвати да морална личност или морални карактер значи власт над «самим собом, одржавање свога човечијег достојанства које се „неда подјармити ни од својих унутарњих страсти ни заводнички утицајем »свијета, који је по речима Јеванђеља, огрезао у злу«. Оваква независност, управо самоодређење и јесте битност карактера, оно што чини човека човеком, што испуњава њетову моралну личност, која је по речима Гете-а његово нај-

Сандерсн (Т 1922), управитељ школе у Унделу код Лондона стекао је велику популарност у Енглеској својим радомна реформи школске наставе (»школе — радионице«) и својим предавањима из економске и социолошке науке. Његов живот, трудољубиви и успешни рад и његове "оригиналне идеје о бољем уређењу друштва описао је познати енглески романсијер и публициста Велс. Доносимо овде, у скраћеном облику, његову беседу, хришћанским духом и утехом провејану, које је изговорио у последњој години светског рата. Тих дана, у априлу 1918, стигла му је вест о погибији његовог старијег сина, инжињера, на француском "бојишту, и кроз оптимизам ове беседе као да чујемо и болни вапај рањеног родитељског срца. (Прим. през.)