Братство

__ ДА

чудног и по свом рођењу, јер његово рођење не бјеше пошљедица. самог јединот закона, човјечје природе, већ и плод молитве. Ботом дани младенац и назва, се Божјим. Утјешени родитељи прославише Господа и поново родише своје чедо, во-– дом и Духом на нов живот, давши му име: Растко (Растислав) — јер је био развијен“). Дијете је расло у име Господње, а кад је зашао у дјечачке године, дадоше га да учи 60– жанске књиге. Неограничена, је била љубав родитеља према, томе дјетету —- они га се сити нијесу могли нагледати, јер се тјелесном и душевном љепотом разликоваше од све своје браће и, док још бијаше дијете, свак се дивио његову разуму. У његовој петнаестој години, Стеван му одреди засебну област у својој држави гдје би се младић могао с вршњацима племићкот рода бавити ловом, јахањем и другим забавама које одтоварају његовим годинама.

Али друге су се мисли рађале у глави побожног Растка. Још млад, он се је већ разумијевао у св. књиге које непрестано читаше црпећи из њих почетак мудрости — страх Божжји и сваким даном све се више у њему разгоријевала, 60жанска љубав, као кад се ватром распаљује ватра. Он није ни у шта рачунао царство и богатство, славу и уживање, и гледао је, као на пролазну сјенку, на сва, привремена нестална. добра и празно — све што је људско на земљи. Растко себи изабра. прави пут, — једини којим се не може забасати: радо је стајао при црквеним службама, волио је пост, клонио се је пустих ријечи и смијања; његова је душа мрзила потане ријечи и рђаве пјесме које су распаљивале младићку жељу ; према свакоме бијаше учтив, смјеран и вољаше сиротињу, — а нарочито поштоваше калуђерски чин, тако да су и сами родитељи, којима је упадала у очи његова велика врлина, осјећали како их је престигао младић, као да га они нијесу родили, већ да, им га је заиста Бог дао.

У осамнаестој години његова живота хтједоше отац и мати да та по закону ожене, али племенити младић избјетаваше све свјетске везе како би се предао само Богу. Слушао је он о св. Атонској гори п о другим усамљеним мјести"ма, јер његовом оцу долажаху са свију страна ради милостиње, па и он је сам од себе слао у света, мјеста да се калуђерима раздијели милостиња. Господ се није оглушио о срдачно жељу младог Растка. Једном приликом походи он, са својим вршњацима племенитог кољена, своје родитеље; владаоци се обрадоваше доласку драгог сина. Као знак опште радости, иза, весеља долазило је весеље. Догоди се, по Божјем промислу, да

2) (в. Сава (по Шафарику, Славенски народи, стр. 55) родио со 1169 год, Те је године дошао под руску управу манастир св. Пантелејмона у коме је св, Сава примио монашки постриг, Врло важно поклапаљње !

аи