Братство

6

"тих свечаних дана дођоше иноци из св. Атонске горе за ми-лостињу. Један је од њих био Рус по народности. Тајно га до-звавши себи у своје одаје, благодатни младић опширно ра„спитиваше о св. Гори и доби од њега обећање да ником не казује о њихову разговору. Руски калуђер с љубављу причаше о пустињачком животу и уставу ошштежића; како у св. Гори живе двоје или троје у ћелијама и како се осамљују пу„стињаци због тишине у дубоку пустињу ради поста и молитве. Слаткорјечиво је све то описао атонски путник, јер није био прост калуђер, него вјешт у говору, и сам га је Бог по„слао. Не трепћући, младић је лио потоке суза и сан му је бјежао с очију. Он рече старцу : „Видим, оче, да, је Бог што све види и Који зна за чим болује моје срце послао твоју светињу да мене грјешна пробуди: сад се је заиста смирило моје срце и душа ми је пуна неисказане радости, сада сам разумио оно што сам несвјесно увијек желио. Благо онима који се Уудостојише таква тиха живота! Ако ме родитељи ожене, тјеле„сна ће ме љубав задржати. Међутим ја овдје не бих хтио да, останем ни једног дана, да ме не би надјачала сласт живота, и да не би удаљили моју душу од анђеоске љубави; хтио бих да бјежим, али не знам пута. Осим тога свагдје ме чувају : отац ће ме стићи и вратити; само ћу му нанијети жалост, „себи срамоту и смешће ми подвиг који желим".

— „Велика, је родитељска љубав", одговори старац „и не раскада, се природна, веза, драга, је породична, слога, али Господар свега тражи да ради Њега, идући по Његову путу, и то 'оставимо и шта више, ако се деси, пострадамо за Њега, — а не да тражимо тјелесног одмора — и да се предамо бдењу и молитви, у глади, жеђи и голотињи, с плачем и скрушеним „фрцем. Што тај се пут препоручује душама које љубе Бога и убраја им се у истинску славу." Као што плодна земља прима сјеме, тако младић примаше у своје срце старчеве ријечи и старац се дивљаше топлој љубави према Богу, која је буктала, као ватра у његовој души пуној невиности и милине. „Видим синко", рече он, „да је већ до дна, твоје душе допрла Божја љубав, али похитај да испуниш своју жељу, док опаки сијач није посијао кукољ у твоје срце и загушио чисту шшеницу, јер ће иначе твоју племениту мисао замијенити пожуда. Ако овдје останеш, ти нећеш ништа, добити ; и тебе ће се тицати укор јеванђеља, као оних којима, су било главно "села, парови волова и женидба, а споредно бесмртна, Господња, вечера, па се показаше недостојни позива небеског Цара. Ја, сам готов да помогнем добро дјело и да те проведем до св. Горе куда ти дух стреми, — али само кад бисмо имали коње да побјегнемо од потјере.' Младић захвали Богу који је ојачао његово срце путниковим доласком, захвати и старцу што му га је Бог послао и који му је радошћу напунио душу.