Братство

_ бб —

Нимало не отежући уђе родитељима и, по обичају, за моли благослов за пут. „Овдје бливу у планинама", рече он. „има много дивљачи: благословите ми лов, па ако закасним,. не брините се, јер тамо има много јелена." | | Са жељом да му учини по вољи, даде му отац дозволу и благослови га мати, као што обично раде матере, и заповиједи

му да се што прије врати; они нијесу ни слутили да њихов син неће ловити јелене, већ да је и он, као јелен, жедан воде

с извора, те тражи прави извор — Христа. Да што боље умири родитеље, посла у планине ловце, тобоже зато да лавеж паса

стјера звјерку на једно мјесто. Пред сутон Растко остаде под.

планином са својом дружином, па кад сви поспаше, у дубокој ноћи, с мало највјернијих другова којима бјеше повјерена, тајна, под вођством Божјим и од Њега послатога калуђера, даде се у бјежање. Освану дан. Племенити младићи тражили

су свога господара, али га нигдје не могоше даћи, те стадоше

говорити : „Да се није шалио с нама и вратио се оцу %' Али не видећи ни инока, који је био с њима, ни вјерне слуге кнежееве, почеше се снебивати, оставише лов и вратише се владаоцу с вијешћу да је нестало његова сина.

Чувши ту тужну вијест, родитељи само што не кидиса-

ше на себе, али разумјеше да га нико други није одвео, већ

руски калуђер, и никуд на друго мјесто, него у св. Гору, куд. је одавно била његова жеља. Окупнше се властела и народ, то

наста лелек због тужног губитка : родитељи оплакиваху сина, браћа, брата, слуте господара. Али убрзо се отац охрабри и нареди да, престане плач. „Нећемо трпјети такве увреде од калуђера", реч владаоц, „нећемо остати без сина кога нам је Бог дао, кад се никако и не надасмо; ми ћемо га опет видјети им

уживати у његовој љубави." — Стеван Немања дозва једног

од својих војвода, па му рече : „Јеси ли икад осјетио да те тишти љубав према дјеци, тај вјечни пламен који не зна престатиз Ако смо ти икада учинили добро, ево сад ти је згода да. нам захвалиш. Пођи и врати ми сина ; тим ћеш утјешити срце очево и матер отети од смрти; држаћемо те као друга и наградићемо те многим благом, више него икад прије." Тужни отац довва друштво племенитих младића и обећав им награде, заповједи да се упуте у св. Гору, написа и писмо грчком начелнику града Оолуна, те га мољаше да му силом поврате сина, пријетећи да ће то учинити рат, ако драге воље не изврши његову молбу.

_ Војвода и дружина тоњаху своје бијесне коње и дани ноћ и стигоше до славнога града Солуна, гдје предадоше налелнику владаочево писмо. Начелник, који је врло волио српског владара, би врло огорчен, па проти или најглавнијем игуману св. Горе од себе написа писмо, којим га замоли да се не оглушши о захтјев великог жупана, Орбије, јер сад треба, извршити не какво му драго обично дјело, већ одмах вратити си-

Па