Братство

= 67

Затим Сава паде на гроб блаженог оца свога, грљаше Га и љубљаше. Сузе његове се растворише у светом миру и тако се њиме помаза, освећујући сва, своја чуветва, уста очи и само срце. Као у време земаљског живота, разговараше на, само са родитељем, лицем к лицу, називајући га искреним својим молитвеником и претставником у садашњости и будућности. „Клизав је овде живот!/, говораше он: „човечанство је склоно паду и нико није изузет од страсти и порока !' Стога, је нарочито и молио син помоћ блаженога родитеља. Скупоцено миро од часних моштију скупи у стакленце, да га, пошаље за блатослов Самодршцу Стефану и да утеши браћу своју учешћем у благодати очинској. И посаветовавши хиландарску братију поучним говором, врати се у своју тишину, у карејску ћелију.

Хришћанство и уметност

Недеља православља, коју празнујемо у почетку великог Уокршњег поста, није само један датум у црквеном ка“ лендару, него и успомена на један догађај од пресудног значаја за културни развој читаве Европе. Наиме то је успомена, на седми васељенски сабор, који је коначно осудио т, вв. иконеборце, т. противнике св. икона. Мучна, борба око икона, водила, се скоро сто педесет година.

Већ из тога, што је она, тако дуго трајала види се, да, није био у питању само тренутни или лични неспоразум, него нешто од темељног значаја за читаво хришћанство. Настало је питање, да ли оно има да, се заузима само за разум и вољу човекову, остављјући по страни осећање; или, осим главе човекове има, да се побрине и о његовом срцу # Т. ј. да ли оно схвата човека само као интелектуално биће, чији је теориски разум нека логичка справа, која увек резонује, а, чија, је воља, само практички разум % Или, оно води рачуна и о оној емоционалној страни људске душе, која има, свој живот и своје сопствене потребе и, шта, више, у којој према мишљењу многих психолога тињају и рађају се скоро све наше свесне идеје и наше жеље. Другим речима да ли је хришћанство намењено само изузетним рационалистима или свима, људима % Ако свима људима, да ли оно има да захвата целокупног човека, или само неке стране његове душе. У томе потледу класичка, традиција упућивала је хришћанство у правцу једностраног интелектуализма. Код класичке филозофије човек, барем прави човек, то је само памет и глава, те је например Платон сматрао да би било боље кад би се човекова. тлава, котрљала, по земљи бев сувишног трупа. За овакву филовофију имају значај само јасне и разговетне идеје без икакг ве емоционалне примесе; и зато је према Сократовом мишљењу боље да буде човек свесно зао него ли несвесно добар. За свакву филозофију и Бог је само чиста идеја, која се схвата,