Братство

-— 96.

осећате ли, да неки пријатни мирис долази из гроба #' Они, који стајаху ближе, хтедоше видети шта има унутра, — и угледаше мраморни гроб блаженога, испуњен мирисавим миром, које течашше из њега у великој количини и испуњаваше све пријатним осећањем. Ови су били запрепаштени. Прота са пратњом приђе гробу, и виђе толико обиље мира, да изгледаше као да извире из земље. Тога часа, напустивши ју“ тарње пјеније, сви са страхом и сузама почеше дозивати : „Господи помилуј!" Тада, се Прото сети, што му рече блажени Сава: „ако ме пововете доћи ћу и ја“, — и не оклевајући заповеди да га позову. Преподобни радосно сиђе са пирта и угледавши жељено чудо, прослави Бога, што је удостојио његова, оца. да се покаже мироточивим у гробу, и топлим сувама љубави покропи гроб очев.“)

Пре света Прото помаза крстообразно себе и своје; затим се помаза, и сва остала, словенска братија, те изгледаше као помазана руком самог владике свога и оца. У исто време почеше оздрављати додиром гроба и помазивањем светим миром многи бесомучни и болесни, и сви прославише угодника божјег. Миро је текло не само из костију блаженог Симеона, нето и из сухог камена и његове иконе, израђене на зиду изнад гроба. „Господи помилуј!" једногласно викаше цела црква: „диван је Бог у светим својим и велик у делима својим! Довољна је нама, грешницима, појава твоје милости, колика је велика, љубав Твоја према људима, који чувају заповеди Твоје ! Слава милосрђу Твоме !"

По завршетку јутарњег славословља и божанствене литуртије, Прото са свима игуманима благослови преподобног Саву и нареди да се светкује са светитељима успомена, светота, оца. његова и да се напише животопис његов. Утешени Син спреми за. странце сјајну прославу, засипајући својом дарежљивошћу све, од првог до последњег; три дана задржа Проту са игуманима, частећи их братском трпезом и богатим даровима. А када се сви разиђоше по обитељима, Сава, кори стећи се тишином, дође у цркву, где беше гроб опа, његова и затворивши се у њој, паде на земљу. Ударајући се у прса, са, искреним сузама валијаше к Богу: „Ко сам ја. Господе, и што је дом мога мота, да си нас задивио таквом милошћу и ниси презрео мољења грешнота и недостојнота слуте Твога : Шта да Ти дам, ја за Твоја доброчинства. Разум мој ме издаје, не моту достојно да те хвалим! Нека је слава, Теби, који примазп молитву ових, који ти се обраћају са вером ! (лава Ти, што си пред лицем свих људи прославио слугу Твога а опа, мога, да би и у овим крајевима сазнали, да. смо ми и читаво наше племе — истинске слуте Твоје, који Ти се верно клањамо у Оветој Тројици !'

#) Тај гроб постоји и до данас. Знаменит је по томе што је из њета као замјена св. мосштију израсла велика винова лоза у облику дрвета, са спољашње стране храма; њени су плодови лековити. 0 овоме потанко говори: Аутор Писама са истока и Светогорац.