Братство

с ЈЕ ==

му се не измени. Ватрена љубав његова према Оцу и своме народу ивавиваше му жељу, да слава, очева, којом се потајно једино он наслађиваше, постане својина, свих оданих му синова, и срдачно се помоли Свемогућем Богу, да Господ пошаље Духа свога Оветота и прослави на земљи моћиога инока

Симеона, који се ради Њега подвизаваше: нека би се обновиле кости његове и помазале Оветим миром, као израз оног духовног помазања, којим беше испуњења душа његова, и да, би та благодат, којом се блажени наслађује пред лицем АнЂела, Божјих, постала јавном и пред људима, а сам он, Сава, и ако недостојни слуга Господњи, стекао би још већу наду, видећи, да Господ остварује молитву његову. О вером се мољаше Сава, и сам вероваше да ће му се молитва, испунити. И као што син, који нешто моли од оца свога и не сумња, да. ће добити што жели, благовремено позива своје пријатеље и сусједе, да би и сни уживали у очекиваном дару, — тако и Сава, као већ унапред знајући вољу Господњу, по необичној вери својој, на годишњицу успомене блаженог оца свога, слободно позва у Хилендар Шроту, са ссталим игуманима и старцима поменутих алонских манастира. Искупише се мно ги гости, звани и незвани, — тако да у обитељи наста, тескоба. Цркве и гроб блаженота Симеона беху величанствено украшени. По уобичајеном читању Псалтира над покојником, када, после вечере приређене у част гостију, дође време за починак, преподобни Сава дозва, у цркву Проту и рече му: „Оче свети, ја ћу се са мојом братијом попети на пирг да тамо свршимо јутарње славословље на словенском језику, а ти, са свима, својима, овде, у великој дркви, пој јутарње пјеније, за спомен преподобног оца мога и моли за њетов мир, молићу се и ја, и ако Бог прослави слугу Овога, позовите ме и ја ћу доћи к вама. Затворивши цркву, предаде кључеве Проти и са благословом његовим попе се на пирг. Не схва» тајући о чему му преподобни говори, Прото предаде кључе чредном свештенику, а сам пође на; починак у ћелију, заједно са осталим који беху с њим. А, ботоносни Сава с вечера, отпоче свеноћно бденије, те се, као и пре, поче и сада ватрено молити и призивати Господа (Оведржитеља, — да би Он излио благодатну своју росу на: распале постом, Бота ради, кости,“ слуте Божјег "оца његовот и да их обнови · еветим миром. Да би сег тако родитељ његов подједнако прославио на, земљи: и на небу, а сви очевидци чуда, да би прославили. Г0спода и упознали милост Божију према; верним слугама, који ради Њега оставише сва земаљска, задовољства.

Дође време јутарњег славословља. Прото. са итуматима служалше службу у саборној цркви, и помињући покојника, мољаху, се Господу за покој душе његове, "Гога, часа, сва се црква изненада испуни мирисом освећеног јелеја, и "благодат Божја се изли на осушене кости. Сви се обрадоваше у срцу И у неизмерној радости залиташе један другог: „откуда, ово 2