Братство

== 104 —

организму, са чијим се разрушењем све свршава, и престаје 2 Како ће се чезнути за неким својим моралним подизањем, за, сузбијањем животињских прохтева у себи, за побједом над самим собом, над ниским склонсстима своје природе, ако се не вјерује у егзистенцију духа поред материје, ако се у себи не види ништа осим животиње или животињског потомка, одим случајне механичке комбинације материјалних елемената, %

Има, људи који не цијене религију и не осјећају у себи религиозност, који немају симпатије ни за какве изражаје религиовних расположења, који не гледају у религији нешто што зове људе да изађу из свог обичног животињског стања, да се ослободе грамзљивог егоизма и остваре код себе вишу љубав и друштвену правду, него напротив виде у њој нешто негативно. Откуда и како то 2

Отуда и по истом реду ствари као што има људи која не виде и не осјећају љепоте природе или умјетничких дјела, слика и ликова. који су пред њима, који не осјећају драж му зике или не опажају склад линија или хармонију боја, ако и слушају, ако и гледају тамо гдје свега тога има. ЈБепоте природе и чари умјетности могу да буду пружене свима, али утисци што људи од њих примају разнолики су и неједнаки. Код некога они могу да буду врло јаки, код некога сасвим блиједи. Једнима умјетност и литература дају врло много, а другима врло мало или сасвим ни мало. Звуци музике код многих остају без одјека и утисци љепоте не остављају трата; зависи од способности и особини личности. Слично је и са религиозношћу. Исто тако као што код човјека морално и естетски неодарена и неодгајена могу бити неразвијена или чак атрофирана морална и естетска осјећања, тако могу остати неразвијена, слаба и запуштена религиозна осјећања. Но то ниуколико не умањава њихову вриједност.

да неке умове, као Маркса, религија је „опијум народа", за Бебела. то је „заразна психичка, болест“, а за Бакуњина „невидљив али најчвршћи ропски ланац“ (Бог и др жава). Оличних мишљења везаних за ова или она позната имена могло би се цитирати више. Али и јаки умови могу бити неуравнотежени и непотпуни, са једним или другим дефектима. За Маркса је примјећено да су му били схватљивије, приступачније тамне стране људскога духа и да је као Мефистофел у Гете-овом Фаусту боље знао да утиче на грубе, ниже инстикте душе него на племенити (социалистички писац Сомбарт, Социализам и социални покрет). Историја људске мисли показује нам не мање велике умове сасвим друкчијих схватања о вриједности религије. Многи ако што и поричу боре се више против црквене форме, а не против религије, За. Толстоја „живот је миемогућ без религије, у религији је и смисао и снага живота“, а „ван религије је духовни мрак." За Рескина, „без релитиозности не може бити уметно-

а