Братство

= 106 ==

рода, који је сматрао да је „самим Провиђењем узет искрај стада у свом банатском селу да јавља људима чудесна дела. Господња у природи. За њега знамо да је био у основи своје душе религиован. Говорећи о етру као феномену једне матер, реалности који је једва мање утанчана и фина него што су наше мисли, он је у њему гледао праг духовнога, света, и налазио да иза тога прага његова мисао нема, на, чега, Уда, се заустави нето једино на, Господу Богу, коме га, је учила његова мајка (В. Епископ Николај о Мих. Пупину, у „По литици“ од 17 марта 1935). За свој рад у Америци говорио је као религиозан човјек: „Ја сам најпре искао царства, небескога“, по Јеванђељу, а остало све што имам дошло је уз то. Није био пошао у Америку као печалбар да заради паре, него је пошао за знањем, а знање му је донело имање. Он је на своју мисију у живоу и људском друштву гледао духовним очима, очима религиозног човјека. Овоју религиозност показао је и тиме што је као убеђени Хришћанин послао чак из Америке једно велико звоно за Охрид, као колевку словенскот Хришћанства, на, Балкану, да са тамошње цркве буди и позива. побожне на молитву.

(Охватње овакових великих духова, који и дубље мисле и дубље осјећају показују најјасније вредност религије у животу, а споменути примјери, позитивни и негативни, уколико се тичу појединачних односа, свједоче истину да је. релитиозно осјећање својствено људима и да његова, моћ или слабост, развијеност или недоразвијеност зависи умногоме од васпитања, утицаја средине и личних особина као и све друте важније компоненте осјећајнота живота у човјеку.

(Стога, је отсуство религиозности у ствари један недостатак. Истота они који немају у себи религије не могу они ос је-

ћати њену вриједност. Стога се они негативно држе према

религији, поричу је и батателишу, сматрају да је одживјела свој вијек, завршила, своју улогу, изблијеђела пред овјетлошћу науке и постала непотребна савременом друштву. Повивају се за то ш на историју и еволуцију живота. Оно што је служило на примитивном ступњу културе и код патријархалних. нарави, говоре они, ивлишно је и не одговара назорима новога, просвећенота времена. Поред науке не требају ни-

каква, друга руководна начела. Религија је само један баласт

за културне људе, а народне масе само затупљује или фанатизује. Њен су плод, веле, мржња и сујевјерије, братоубилачки ратови, вартоломејске ноћи и инквизиције са својим торту“ рама и ломачама, Но, идеје не треба, мијешати са спољашњим чињеницама и грубом стварношћу која их прати или оно што треба да је со оним што се уместо тога дешава. Крвво: огледало приказује унакажено прави лик и груби и сурови људи изопачују идеје за које су придобијени, а мрачне и ниске стране њихове природе пробијају се испод идејног плашта. Овјетлост сунца често заклањају црни облаци, а боја;

ар пена