Братство

пне

== 108. —

зали да су способни да створе на земљи тај „горњи Јерусалим , који је претстављен у старој руској религиозној претстави као колосалан, мнотопрестолни храм.

У архитектурној композицији ове пркве одражава се историја московске Русије. Око великог центра повезала су се некад усамљена кнежевства. и покорене земље, које још нису заборављене и које се чувају у царској титули, али које су чврсто везане с Москвом, која их осваја.

Овај процес стапања, сабирања непрестано је трајао и у унутрашњем народном животу, приватном животу становника московске државе. И тамо у основној ћелији стварана, су нова оделења- која су допуњавана и завршавана, за, вечне векове. Како је кнежевина расла у царство, тако је и ћелија расла у храмове.

Храм Василија Блаженог еклатантно показује са својих девет престола на једном основу исконску идеју руског неимарства и он је оригиналан, ако се посматра са овог гледишта.

План храма, а нарочито другог спрата оригиналан је по свом нацрту. У њему нема ничега, што потсећа на правилне правоугаонике не само византиских него ни московских цркава — Успенског и Архангелског Сабора. Ових девет храмова, изгледају на плану као посебне зграде, које нису ни повезане међусобно. Тешко је поверовати да је то план једне зграде а не целе групе зграда у виду неке изложбе.

Неимаре је инспирисала у њиховом раду Дјаксвска, цркве. У детаљима Василија Блаженог, при пажљивом прегледу, јасно се виде утицаји Дјаковске и коломенске цркве. Идеја груписања осам малих храмова око једног великог, јавља, се као развитак и усавршавање идеје неимара Дјаковске цркве.

Као истински уметници, Барма и Постник развијали су и усавршавали форме Дјаковске и Коломенске цркве, уносили своје нове комбинације, тежећи да створе до тад непознато чудо руског неимарства. Они нису избегавали западне декоративне мотиве, које су примењивали и ширили с несродним мотивима, националних облика, у којима су манифестовале њихове идеје.

ВикторНикољскиј

Ростовски храмови

Посебну групу у руској архитектури ХУП века вачињавају храмови Великог Ростова. Московске и јарославске уметнуте галерије овде су се разрасле у масивне, утврђене зидове. Архитекти су подизали храмове-тврђаве, тесно спојене са са зидовима, ростовског Кремља. |