Братство

== 100) =

лигија преноси тежиште наших интереса са материјалнота у духовни и морални свијет и ствара зато најповољнију моралну атмосферу. Велике су и пуне значаја ријечи: „Не живи човјек само о једном хљебу. Нарочито ово у данашње вријеме када су брите о материјалним потребама узеле толико мах да доминирају цијелим човјеком и када је његов морални хоривонат покривен густом маглом чулности и при творства, насиља и себичности. Хришћанске учење је својом етиком тежило одувијек и настоји и даље да. у тај мрак унесе кров отањ дјелотворне љубави што више свјетлости и моралне чистоће. Данас су то учење и та етика потребни као икада раније. Потребно је облатодарити срце хришћ. врлинама да би и мисли биле благородне и дјела благотворна, подићи осјећања да би и ум добио више полета, и личност да би више значила. Ваља препородити човјека да би со препородило људско друштво, да би људска, заједница добила више топлине, више љубави и унутарњега морала, и да би се тако остварила међу људима Божија правда, која држи

земље и градове. Д-р Р. Вешовић

Храм Василија Блаженог

Покровска црква или храм Василија Блаженог споменик је великих подвига младе московске државе. Храм је по дигнут у помен победе над монголском тиранијом, под којом је дрхтала, цела Русија, јер јој је била заробила сву народну снагу. Овај храм није само споменик победе московског оружја и државне идеје, него и унутрашње моћи народног уметвичкогт стваралаштва.

Овај храм, који су подигли од 1556—71960 год. славни руски неимари Барма и Постник у спомен освајања. Казана, у току времена претрпео је мноте ивмене. Довољно је напоменути, да је први храм имао девет олтара, а сад их једанаест. () спољашњем изгледу храма у старини може се створити нека претстава по књизи „Избор цара Михаила Фјодоровича.' Овде је храм претстављен са источне стране т. ј. од савременог Горњег трга. Средња купола окружена. је била ма= лим главицама, које сада не постоје. Трем на месту садашњег улаза у доњи Васиљевоки храм подитнут је бев шатора. У доњем спрату виде се сводови затворене галерије.

Но и у ивмењеном свом изгледу храм Василија, Блаженог остао је дивним спомеником архитектуре. Пред неимарима је била врло тешка задаћа, да створе „сабор“ по старом схваћању ове речи т. ј. цели сабор, целу групу дркава. Требало је поставити „на једном основу девет престола", какао вели летопис. Но Барма, и Постник били су неимари „премудримиудобнитакомучудну дјелу . Они су пока-

Но