Братство

боравио је код св. Василија још три дана, па се онда врати у Едесу. Ту је наставио пређашњи живот проводећи сво ври-

јеме у молитви и састављању својих корисних поука, упорно.

бјежећи од примања сваке људске почасти и пролазне славе. Једном та народ хтједе ухватити и на силу поставити за. епископа, али он се претвараше луд и трчаше по граду вукући за собом хаљине, падајући по изложеној роби и т. д., док другог не поставише за епископа. Након тога опет настави свој стари живот.

Он је мало спавао, мало јео, — само да не смалакше

и не умре од немоћи. Али је непрестано, дању и ноћу, био

у молитви и сузама сећајући се судњег дана о коме је много писао и говорио. Он бијаше до крајности смирен и сасвим несебичан волећи сиротињу више него богатство.

Прожививши (богоугодно много година, преп. Јеврем у дубокој старости мирно оде Господу, предвидјевши на вријеме свој крај, те својим ученицима остави поучан завјет. Према некима, то би 372 или 373 год., а по другима за владе цара Теодосија Великог (879—895). Ученици сахранише њетово часно тијело у манастиру који је он основао близу Едесе. -

Сб руског: 6. Д.

Хроника

ЈУГОСЛАВИЈА. — Скромно и тихо прослављен је троструки јубилеј Њ. Св, Патријарха Варнаве. У тишини, скоро нечујно, без помпе и великих свечаности побожно и достојанствено, у складу са вековнум традицијама _ Српске православне цркве, прослављен је у Сремским Карловцима, у патријаршијској резиденцији, троструки јубилеј узвишеног архипастира Њ. Св. Патријарха Варнаве. Овај за васколико православље знаменити јубилеј обележен је петогодишњицом његовог ступања на стародревни трон српоких патријарха, двадесетпетогодишњицом архијерејског делања и тридесеттодишњицом од дана када је Патријарх Варнава примио монашки чин,

Али истовремено“ када су звона са придворне карловачке Саборне цркве објавила овај значајан дан у свима православним богомољама у земљи обављена је такође скромна свечаност и упућене су, Богу топле молитве благодарности за дуг и плодоносан рад црквеног поглавара; који је себе посветио вери, цркви, својој отаџбини и свома народу. МЕ 17 |

У Карловцима је прослава протекла тихо и скрушено исто онако као што је био: и) цео скромни и примерни живот овог првосвештеника; који. је, нераздељиво везан за сва. национална и културна стремљења наша. | :

ЈУГОСЛАВИЈА, — Прва канонска посјета Његова Пргосвештенствеа Епископа Захумско-херцеговачког Госп, Др. Тихона граду Дубровнику. На Велику Суботу 27 (14) априла ове године у 5 сати н 17 мин. изјутра етово Преосвештенство Епископ Госп.: Др; Тихон пошао је из Мостара жељезницом “у пратњи свога Архијерејског замјеника протојереја

а а И И арЦа