Братство

=— ВАЛА =

тину, а затим ће свалити кривицу на њега, као што се 'то већ десило толико пута. | Сетио се, може бити, и опомена „човокољубца" 'иберија и пакосно се осмехнуо. 'Промо се подигао, отравши зној са ћеле и лено, тешко, као да није ишао сам, нето као да, та вукла нека невидљива сила, изашао је на литостратон. Овде су га очекивали у белим одеждама, тако поцепаним, да су се рите вукле по прашини, њих Седамдесет и један са, оптуженим.

По својој прилици, заповедио је да му се одреше руке. Затим га је дуго посматрао. Он није мотао одвојити од црвених негви, везаних узицама, на бледо-тамној кожи: „како су притегли ниткови — може бити, да је помислио.

Руке су право спуштене; наборена хаљинама, је неслало. Очни капци су спуштали тако тешко; изгледало је да се неће никад ни подигнути. Уста су тако чврсто затворена, као да, са неће никад више отворити.

Пилат је пажљивије загледао у лице: „Син богова 2" Не — лице је, као и код осталих. Необично је у толико, што изгледа као познато. Заправо, као да га је негдо видео, само не може да. се сети тде и када: као у сну.

И упита та Пилат: Је ви ли Ти цар јудејски У овоме се питању отледа. римска мудрост, чуђење и сажаљење: Зар се Ти усуђујеш помишљати о царству, и препирати се са божанственим Цезаром.

Чврсто затворсни очни капци лагано се подитоше; затвсрена уста полако се отворише.

Ти рече, чуо је Пилат тихи глас. И у том моменту још је јасније осетио, да је негде, некад видео то лице.

Исусу је лакше било смиловати се на Митара. блудницу и разбојника на крсту, него на „осредњег човека“, Пилата. — Но и ако га, није заволео, он се је и на њега сажалио. И њему је предложио спасење зато, што га, је он скоро хтео спа-

сти. Шта. му је то рекао о истини —, дословно невнамо, зато што су речи, које се приписују Исусу : Сваки који живи у истини, слуша глас мој, — више Јо-

ван. Но одговор Пилатов познат нам је са несумњијвом историјском тачношћу. Чујемо га, као што га је и Исус чуо. Видимо, као што је Он видео, у нежном осмеху на избријаним уснама страшну и као неземаљску, тугу, може бити, ону исту, с којом ће Пилат гледати на воду, замућену крвљу расечених жила.

Шта, је истина, %

У овој је речи „гтромовско чудо“, као што каже Велики Инквизитор Достојевског за три кушаљња демонова; „Ако би ова. реч била неповратно изгубљена, заборављена и ако би је било потребно обновити, да ли би сва земаљска, мудрост могла пронаћи нешто слично 2"

Да, човече „осредњетг“ ума свакако га неће изговорити, нето онај, који је за њим: цео Рим, — пео свет. Шта, би, у