Братство

= 140 =

на крсту. А шта значи „Син богова“. мстао је знати Пилат већ и по томе, што су се сви велики људи од Александра, до Цезара и до тадашњег „божанственог“ Августа, Тибсрија, називали —- „синови богова“. Могао је то знати Пилат, као и сви просвећени римљани и из 4 еклоге Виргилијеве, коју је римском песнику изврачала, јудојска Сибила о „сину богова“, који треба, да дође; о крају старста железног века, и почетку Новога, Златнога, о „Царству божијем“ на земљи:

Ускоро ће наступити то доба;

ускоро ћеш бити прослављен

Потомче великих богова, веилко Зевсово чедо.

Видих ли, како се целом својом тежином, колеба,

ос светска, недра земаљска и валови морски и ду-

боко небо 2

Може бити, уосталом, да је Пилат у томе као и у свему — „осредњи човек“: Час верује, час н верује у „сина, богова/, који треба да дође. Час се потемехује, час побојава. Већим делом не мисли уопште о томе. Но није узалуд доба Пилатово, доба Антонија 'лијанског: слушајући о чудима нсвога „мага“, Пилат по свој прилици брка у своме маловерју сујеверју, ову двојицу чудотвораца, — Тијанског и Назаретскот. Ирод је одавно желео да види Исуса, јер је много слушао о њему, надајући се ла ће видети од њега какво било чудо.

Нешто мање од тога желео је и надао се и Пилат, но, вероватно, да је и он осећао према Исусу нешто слично.

„Послати до ђавола јудеје!' — била је, по свој прилици, прва мисао Пилатова, кад су му доставили, да су чла нови синедриона довели на суд „бунтовника', Исуса Навореја и да не желе ући у преторју, да се не би „оскврнавили“ на Пасху. По „жидовској наглости“, ов је тако, заиста, требало бити. Римски намесник није могао на то да се приви. кне. То му је личило на пса, који не би хтео ући у дом 40веков, да, се не би оскврнавио.

и погледа на мутно — неуто небо, на суморно, бев зрака, Сигурно је други покрет Пилатов био да подигне очи и погледа на мутно — жуто небо, на суморно, без зрака,

црквено, крваво сунце, хамзина. Одмах је разумео откуда му костобоља у чланцима, тежина у глави, и врућина по читавом телу, језа — „од времена." >

Све се страшно намрштило: одвратно небо, одвратна, зег мља, одвратни људи. А тај случај са Исусем — је најодвратнији. Како ће се све то свршити % Новом оптужбом стралиног старца на Капреју, Сејану, подломе клаветнику 2 Знао је, како опасна може бити по њега. оптужба о „увреди величанства' у ствари „цара јудејског“. Моцне

„Знао је, да „послати јудеје до ђавола" није тако лако: цео дан, целу ноћ, одстајаће пред вратима и док не добију своје неће се оканути. Или што је још горе: узбуниће све-