Братство

== ја) ==

"тињу и у Местару код Веолничарске чете, па, је и тамо стекао

опште симпатије код претпостављених. По истеку кадровскоу рока, рукоположен је у Саборној цркви у Мостару 1 (14) маја 1927. год. од Шетовот Преосвештенства тадашњег Епископа, Захумско-херцетовачког Господина. Др. Јована Илића, и по-

„стављен за. администратора столачке парохије. Одушевљен за,

све што је добро, племенито и узвишсно, као врло подесан, долази у Мостар јуна 1930. год. за привременог пароха, мостарскот, а након врло добро положенот стечајног испита за, сталног пароха и одликовања црвеним појасом од Његовор Прессвештенства бившег Епископа Захумско-херпеговачког

Гесподина. Др. Симесна, Станковића депомбра. 1983. године до-

био је сталност у Мостару.

ј Димштрије Лековић парох мостарски

И као парох и као вјероучитељ на Учитељској школи, показавши солидну спрему и проницљиве погледе, у Мостару је дјеловао и вршио своје званичне дужности на похвалу и опште задовољсотво, како код виших црквених власти, тако и код својих драгих му парохијана. Поред званичних послова, пок. о. Димитрије и онда када се требало одмарати радио је друге послове, јер нијо хтио себи дозволити да сједи скрштених руку, већ се даноноћно спремао читајући или је радио на његовим дивним бесјелама. Осом тога атилно је радио као одборник у појединим вјерско-црквеним, културно-просвјетним, хуманим и националним установама и организацијама, то: „Свештеничком Удружењу Епархије Захумско- Херцетовачке", „Просвјети“, „Гуслама/, „Народној Одбрани“, „Дрвеном Крсту“, „Соколу“ и др. Не само његова, симпатична, појаља, већ и лијепо пјевање и бесјеђсње скоро сваке недеље