Братство

= [24 ==

читу теорију о пет чула, по којој, према броју пет чула. човјечјих, у цркви може бити само пет автокефалних цркава, а томе одговара пет васељенских патријаршија, Те се је теорије чврсто држао сајвременик св. Саве, поглавица независне Охридске цркве; митрополит Димитрије Хоматијан који је себе метнуо мјесто једног од пет патријараха, Т. ј. римског папе који је отпао од православља. Добивши независност српоке цркве, св. Сава, је тиме срушио споменуту грчку теорију . и отворио је пут за автокефалност других словенских дркава. У години смрти св. Саве (1235 г.) проглашена, је бутарска патријаршија, коју Грци привнаше, а после је много помогао српски светитељ и својим непосредним заузимањем код византијског цара и свију васељенских патријараха. И самосталност руске цркве у средини ХУ стољећа, кад руски епископи добише право да самостално себи постављају митрополита, јесте завршетак рада св. Саве. Руска крмчија, доказујући право руске пркве на независност, с равлогом са позива, на примјер св. Саве.

Поставши поглавица, самосталне српске цркве св Сава је мното и успјешно радио на ортанизацији њезине управе и уређењу црквеног живота. Међу мјерама које је предузео у том правцу на прво мјесто долази његов словенски превод Номоканона или Крмчије. Превео је најновије и најбоље издање у то вријеме Фотијева Номоканона које се је појавило у Цариграду у другој половини ХП вијека, у њему се укратналазе сви споменици црквенст права, који су у то доба, били у употреби, с додатком кратких, али дратопјених тумачења, Аристинових и врло згодним упуством као олакшицом ва употребу зборника. Крмчију св. Саве примише не само у Србији, већ и у других словенским земљама. Већ 1226 год. она је проглашена, за, обавезну у Бугарској, а одатле је 1269 год. послата у Русију митрополиту Кирилу, гдје су се њоме служили, уз руске преводе и редакције Номсканона. Значајно је, кад су у половини ХУЦ вијека штампали прво московске издање Крмчије, да за њега нијесу узели руску редакцију Крмчије, него редакцију св. Саве. Примјерци штампане Крмчије послани су из Москве и Србима који су били под турским јармом. Тако је Русија у штампану облику вратила Србима ону исту Крмчију св. Саве коју је од њих некада добила у рукопису. Из овота што је досад кавано, види се да је рад св. Саве у улози српске цркве имао велик утицај и на друге православне Словене — Бугаре и Русе. Ту свесловенску важност црквено-просвјетног рада св. Саве јасно је опазио и очигледно претставио проф. О. 6. Троицкиј у свом свечаном говору „Ов. Сава и Оловенство" (Нови Сад, 1928 г.). Словенска, струја у раду св. Саве бјеше наставак онога, словенскота духа који онако моћно провијаваше руском проевјетом Х!и ХП вијека. Баш су у најстаријим руским манастирима и ноложени томељи словенске самосвијести и свему даљем проучавању Оловена пи њихове узајамности, због чега је најбољи

па