Братство

==- 16 —-

п његови епископи, а многе протопопе посла по својој црквеној области да освете тајном брака оне који бев благослова себи узеше жене, макар они већ били стари и имали дјецу. А св. Сава. сам, путујући по свој својој земљи, утврђиваше народ у православљу, чистио је морал, будио на покајање, одређивао црквене службе и све привлачио саборној апостолској Цркви обећавајући им милост свог брата. краља, а одлучујући од цркве окореле јеретике.

Стеваново царско крунисање изазва, завист утарскога. краља, који се није могао радовати величини Србије, стога, јој објави рат. Стеваш се запрепасти, јер не бјеше спреман за, бсрбу, па замоли свога светог брата да иде умирити непријатеља. Сава пристаде и, положивши наду у Бога одважно пође у Угарску гдје се већ бјеше сабрало много Кумана да иду на српску земљу. Сава као архијереј и царев брат би примљен са почашћу, али његова, блага, ријеч спрва не имађаше успјеха. Краљ га не послуша и оста као чврст кипарис, Али Савино уздање не клону. Бијаше врућ дан. Усред живог расирављања, светитељ зажели да угаси своју жеђ студеном водом. Послаше слугу да донесе мало леда, али врати се врло збуњен и изјави да се сав лед истопио од велике жеге. Краљу би врло тешко, а светитељ диже небу преподобне руке те замоли Господа, да молитвама Богородице и његова оца преподобнота Симеона. учини чудо, како би се посрамили тврдоглави људи, ипошаље град с неба да освјежи народ. По његовој молитви, изненада. сину муња, загрми гром и нашироко засу град сву околину. Уплашише се краљ и његови па од страха, завикаше: ,„Господи помилуј!“ Затим, на светитељеву ријеч, страшна бура, опет се утиша. Сава, нареди да се накупи пун суд града, па, најприје сам га окуси као нечег благословеног, а затим поднесе краљу и рече: „Пошто у твојој краљевини није било леда, ја испросих ту свјежину од Створитеља, времена, па ми Господ из Своје обилате ризнице даде леда, да га и теби могу дати као благослов."

Краљ побожно прими понуђени му Божји дар и смекша, му се срце, те не само он, већ и сва његова, властела, приступаху клањајући се светитељу, молећи га, да, им буде мио гост и опрости све што су му непријатно рекли. Ови су молили за његов благослов и љубили његову хаљину од кострети, јер видјеше у њему Божјег човјека, због њега, непријатељи окренуше своју пређашњу мржњу на Орбију у искрену љубав. Особито краљ завоље Саву поштујући га као свог оца и учитеља и зажели да пред њим исповједи све гријехе свога живота и своју вјеру како би се увјерио да ли стоји у истини. Светитељ с љубављу прими његово покајање и предложи му да се одрече латинске јереси, а затим да се држи православља, Кад се трипут одрече јереси и исповједи вјеру, архиепископ га причести св. причешћем и поучи га, доброј науци. Говоре о мађарском краљу да се он до краја свог живота сјећао светитељеве поуке и очувао православље одликујући се искреном