Братство

== 02 ==

смјерношћу, а нарочито љубављу према сиромашнима. Кад се тај блажени Владислав престави у Богу, Господ га прослави чудесима. Мађари се и сад хвале да имају у себе мошти светог и чудотворног краља.

Ускоро послије помирења с Владиславом, краљ Стеван паде у опасну болест; дозвавши брата, мољаше да га обуче у свети анђеоски лик, али блажени Сава! одби говорећи, да ће то он бам споменути, кад буде вријеме. Међутим Стевану на, кратко вријеме би лакше. Али тек што се архиепископ вратио у своју столицу, болест се опет погоршала, те му брат поново написа тужну посланицу којом мољаше да пожури с доласком, ако само хоће да га затече жива. Ма! како да се блажени Сава журио, брат га не дочека, а бев светитеља нико га не смједе пострићи и он никоме од својих синова не могаше оставити своје царство, јер говораше: „Оно није моје, него Божије и господина мог брата, који га је створио. Како ми је оно некада дато његовом молитвом и благословом, тако и сад нека, та он преда коме Бог хоће.“

Дјеца и сва властела плакаху више њега. и спремаху се за сахрану, а св. Сави послале поруку да се не труди журећи се путем, јер му се брат већ преставио, иако није примио монашки чин. Кад чу за братову смрт, светитељу би као да му нож прободе душу. Сјахавши с хитрога коња, он горко плакаше, али није роптао, него је клицао: „Слава Богу за све!" Али је св. Сава још више него због смрти жалио, што владалац није доспио да прими иночки чин, и сам је себе корио што је тако било; покрај овега тога, он није губио наде, већ захвали Богу свога оца Господу Исусу Који је заплакао над мртвим Лаварем, васкрсао га четврти дан, повратио живот удовичину сину и Јаировој кћери, па Га мољаше с тврдом вјером „да Он задржи у тијелу душу Свога слуте Стевана само до ноћи како би могао, по својој жељи примити анђеоски лик, који је изгубио зато што је он (Сава) закаснио. Он кликну послије пламене молитве: „У тебе се, Господе, уздам, да се не посрамимо за увијек !“, па узјахавши, још брже продужи пут.

Дошавши у царске дворе, он отстрани све што плакаху, па горким сузама обли покојниково лице, тајно се помоли свезнајућем Богу, метну своју руку на братово срце и уиме Свете Тројице осјени га знаком часнога крета. Изненада опази да, под његовом руком бије срце и хладно братово тијело добија топлоту. Обрадова, се Савина, душа па рече дјеци и народу који плакаху: „Не плачите и не правите граје; краљ није умро, нето спава и душа је у њему“ па, као будећи га из сна рече: „Устај, господару мој, устани!' Стеван отвори смртним сном свладане своје очи, познаде светитеља, пољуби га у руку И, уз помоћ његову, сједе. Светитељ га одмах обуче у анђеоски лик вамјенивши царско име Стеван калуђерским Симон. Затим му приведе најстаријега. сина његова Радослава заповиједајући да му преда краљевство и краљ инок рече: „Ја му предајем