Братство

нанио аИ и

а =

онисија, Петровића, а 1584 г. одликовао га напреним крстом. У „Сарајевском листу 1888 бр. 101 нетачно је тврђење, да је Митрополит Сава дао фотографисати развалине манастирске извутра и споља. О томе г. Стево Калуђерчић, директор српских сарајевских школа у пензији, прича овако: „О феријама, 1882 г. био сам у Бос. Градишци код пок. Милоша Костића, (српски учитељ). На Преображење поведе ме на збор у Моштаницу пок. Васо Видовић. Манастир је био у развалинама, Ја. сам га препртао и споља и изнутра. Видовић ме замоли да те двије слике даднем у Сомбору да се фотографишу, од сваке по 100 комада. Те су фотографије слали богалијим људима када су чекали прилог ва поправак манастира. Те су обје слике стајале у соби митрополитовој уоквирене у старом конаку митрополије“. |

Митрополит Косановић сећа се Моштанице и осталих манастира у Босни и Херцеговини, а да их узима у заштиту од неосноване критике Д. Руварца који је у једној брошури“) нападао народне вође, „газде и „људе из чаршије да се желе користити манастирским имањем. Косановић та коригује да

"босански манастири нису што и фрушкогорски, док у овима

„има свега и свачега у изобиљу за јела и пића, дотлен пок. Кирил Апић, архимандрит манастира Моштанице (познати мученик зенички) једном приликом није имао с чиме да угости не-. ког пријатеља војводу, него му је заклао једину кокошку коју је имао, да присмочи комад кукурузе. =)

Манастир Рмањ осветио је Митрополит Сава на Преображење 1883 године. За обнову манастира основан је један одбор још 1881 год. Власт је одобрила, ово предузеће и сам цар дао је прилог 500 фор. „Кад је исти манастир обповљен био, закључи одбор да се код истог кућа за свештеника и школу подитне. На молбу одбора власт и то дозволи и потребити ма-

теријал одобри. У то вријеме дође у Петровац злогласни прет-

стојник Пољак Кавецки, који пошто је прије тога по налогу окружника Мраовића многе пркве у оним _ крајевима преметао пак и у манастиру Рмању прковне књиге нашао, које су у Русији печатане, распушти црковни одбор и јавно пред одбором каже, да ће ц манастир порушити“. Ове ово испричали бу одборвици Митрополиту Сави, при освећењу Рмња, у присуству истог претстојника. Митрополит је то дојавио влади, али без успеха. Претстојник је још годину дана остао на свом месту и починио још доста пакости. Опремљени материјал за школу и парохијски дом је изагњио. Народ је и после молио да се по-

·_ дигне школа и парохијска кућа, али бадава. У јулу 1885 год.

пропутовао је туда барон Апел и питао је: да ли је истина да

26) „Устав пркв. и школ. самоуправе у Босни и Херцеговини са„стављен Д-ром Емилом Гаврилом«. Написао прото Дим. Руварад. 27) »Двије ријечи на Руварчеву књигу: Устав...« Нови Сад. 1889 г.