Братство

ен ен

Хроника

ЦРКВЕНИ ЖИВОТ У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ.“) -— Од дбалесет година овамо, у Русији се систематски прогони свако показиваље религиовности пи протоне се и уништују представници свих религиозних заједница и пркви. Совјетска власт је за двадесет година, разрушила, 24.000 храмова (ботсмеља) и манастира, а около 120.000 храмова је претворено у клубове кива, магацине. Ове, што је с муком и молитвом у годинама религиозног

-потхвата кроз векове створио руски народ, разорено је и оскврнављено

је од светокрадаца само за двадесет година.

По Стаљиновом уставу, Црква. је одвојена од државе, а школа дол Цркве, докле се свима грађанима признаје слобода за антирелигиозну пропаганду а верујућим само слобода »за испуњавање верских отреда«. Никаквих других права немају црквене организације. Оне немају мрава својине. Све су прквене нурије (парохије) уништене и уместо њих верујући треба да, образују нове црквене заједнипе по начелима часних удружења. Њима се праве разне препоне кроз разне таксе, и намети при регистровању и др. Црквене организације не могуни да у своје име управљају предузећа, у што се убраја и издавање књига 10 се олџоси чак и на богослужбене књиге. Свештепослужигељи су проглашени за »бесправне«, не могу добијати хлебну карту стан а њихова деца немају приступа у школске заводе. Укинуте су све епархијске установе. Веза међу епископима и свештеницима и народом прекинута је.

При свима условима требало би очекивати, да црквеног живота и нема више у Русији нити се он може уошште ни да се појави. Али у стварности ипак постоји тамо цркБбени живот и то “ доста повишеном духу и ентузијазму. Остављамо на страну прошлосе сд нре десетак-пст- | најест година, када су хиљаде мученика пострадале ради своје вере од тоњења, модерног Нерона. Погледаћемо на положај у прошлој години 1987,. тако; као што нам се описује из званичних издања совјетске власти и савеза борбених безбожника. -

У месецу септембру 1982 год. Стаљин је декретом објавио »безбожну пјатиљетку«, по којој су у 1987 години требала па да буду укинута сваколика религиозна веровања и сви спољашњи појави религиовног култа. Када се живот не би управљао Божијом Промишљу, када Бог не бп био уз нас (»разумјејте јазици и покарјајтесја, јако с пами Бог« — појемо на великом повечерју), када би све сатанске намере совјетско власти биле извршене, имали би да будемо сведоци јединственог факта »беабожја« у историји човечанства земље, у којој нема ни једне кркве ни свештенослужитеља нити и једног верујућег.

Уместо тога, у совјетској се штампи налази доста неповољних 88: њих констатација, да је антирелигиозна пропаганда у опадању. У години Јарославски, вођа безбожника, каже: »Још ћемо позадуго и: посла ба ових десетак милиона људи, који не могу да се отртну испод утикаја религије. Сада, када смо ослабили црквене организације, када су свештеници доведени у један жалостан положај, црквењаци (читај православни хришћани) делују по новим начинима. Ако сада немамо манастира, то не значи, да у нас нема монаха и монахиња. Треба да се помисли, да та сила није ишчезла и да још око Кијева до Кијево-Печерске“ лавре живе монаси, који се баве бајаги со »сељачко-домаћинским радо-

%) Подаци за овај чланак извађени су из неколико чланака свештеника К. Гаврилова, уврштених у бр. 5—12 1988 књите »Восер“сное чте= није« органа пољске православне пркве.