Братство

пивари

100.000 душа. Овај број чак и да се повиси на 800.000 ипак сачињава само 59) целокупног становништва. То су ошшти подаци за целу државу.

У »Безбожнику« за месец јуни 1937 г. некакав Амосов пише : »већ свуда агитирају »прквењаци« за отварање напуштених или већ затворених молитвених домова. Религисане организације јаче него до сада агитирају за одржавање обреда (крштења, венчања, црквена опела мртвих).« А у истом листу од месеца марта 1987 год. безбожник Кнорин пише, де »свештеници предузимају све мере, да сложе верујуће око себе. Они организују културне, пебачке, драмске и спортске »кружоке«. Они објашњавају устав за сељачко-економске задруге (кооперације) и Совјетски утав. Они искоришћују слабост нашег труда, како би одржали свој уплив: на масе.« »Вар није факт _ пише »антирелигиозник« од месеца априла 1987 год. да се у много колхоза још увек на широко одржавају храмов= ске славе Зар није факт, што по многим селима скоро у свакој кућа висе иконе и већина од становника испуњава обреде. Например, у Бурсломском сел.-сов. осим пет-шест порсдица, сви још чувају крштење.

Исти лист »Антирелигиозник« (бр. 9/1987 Гг.) пише: »Читаоничка соба у селу Ходајеву наличи на мравињак, у Њој је све мирно и ништ се не ради. Поред ње има и црква. Тамо је сјајно и чисто. Када певају у цркви, отворе прозоре да их слуша свако. Црква је измолована у масним бојама са средствима сакупљених у селу. Ходајевски овештеник: опслужује вернике од 15 села, заједно са својом попадијом обилази он. по кућама и сабира паре за цркву. У томе рејону има 155 колхоза, 2 завода, неколико сов-хоза, 20 читаоница и много црвених закутака, # ту би могао да се развије аптирелигиозан рад«. Али види се, нема ко да) га води, јер су сви верујући.

У Виленском сел-сов. свештеник Семеновски заједно са црквени саветом решио је да изврши темељиту обнову цркве. По селу су он сакупљали више од 5000 литара млека и 10.000 јаја. « У граду Керк свешитеници су сакупили паре за преградњу међурајовног клуба у дркву.«

Делатност црквењака ојачала се и оживела у последњом времену. На много места се чине кораци за отварање затворених цркава, обнављају се иконе, понавља се поклонички одлазак у света места. Свештеници раде много међу омладином и децом. И. уколико се може повући 832кључак из писања совјетске штампе, тако је стало на страни религиозних заједница плански и промишљено. Свештеници организују религиозне школе, уче децу закону Божијем и читају јој Јеванђеље. Организирају и многе певачке хорове, оркестре, кружоке за ручне радове, приређују вечери с музиком и игранком па се организује с помоћи младежи свечано прослављање празника. И сада у Русији постоји, поред комсомола, још и »христомол« — савез хришћанске младежи. Треба да се гкомисли. да омладинске хришћанске организације у Совјетској Русији броје око 2 милиона чланова, а у понеким рејонима обухватају 60% од, целокупне младежи. А врло често проповеди у цркви о класном миру, 0 смерности и покорности утичу на младеж тако, да се дешавају претапања из комсомолских организација у »Христомол«.

У селу Солојевци половина од пионира ишла је у цркву. У Сталинском округу 259 од свих чланова комбомола били су искључени због своје релнгиозности. Јелан безбожник завршује овој чланак: »Не подноси да се трпи даље та појава, када се у религиозним организацијама убрајају два милиона младежи, а у кружоцима О. В. Б. (Оавез војујућих безбожника) да нема ни 500.000 душа, «

Активна делатност духовенства међу децом не остаје без резултата. Деца и омладина налазе се под упливисањем цркве, ученици посе-