Братство

— 795 _

Ћују храмове, носе нашрсне крстиће, п одржавају постове. »Безбожник«, »Антирелигиозник« и други листови навађају на десетак религиозних појава у деце и младежи.

Духовништво, независно од свота тешког стања. занима се и са дооротворношћу. Тако је свештеник у селу Ишченко носио храну, што је добијао од верника и делио деци сељанина Борхикова, чија је жена умрла, а обећао је такву помоћ и сељанину Гридневу, који је имао осмеро деце.

__Треба да се забележи, да се у садашњем животу цркве у Совјетској Русији појављује нарочита _ организација, коју је тешко оценити, ради недостатка тачних извода совјетске штамше. Али сами факт говори већ довољно. А према »Лењинградској Правди«, на 24 априла 1987 год. у селу Лисаја Јама састало се је на саветовање 13 свештеника и 40 детегата црквених општина. Два дана су свештеници и световњаци разматрали текуће послове, о црквеном животу. Лист »Изејестија« за месет јули 1937 год. саопштава, да је у селу Овердлово, које до тада беше »безбожно« епархијска власт поставила три свештеника, који ће да служе релргиовним потребама насеља.«

~

Али на какав начин Црква тамо попуњава редове духовенства = „Духовних школа више нема а духовенство од пре револуције мора, да је знатно проређено. Према совјетским листовима са Далеког Истока, на Уралским планинама беше тајних манастира, где су живели млади људи од 17 до 22 године. На челу је стајао свештеник Александар Хорков. који их је спремао за свештенство и црквено деловање по парохијама. Хиљаде људи су, по заграничним весницима учили се при преосталим академицима ин семинаристима богословским наукама и тајно примали свештенички чин и монаштво н посвећивало се црквеном служењу.

Својевремено је велику грају изазвао подстриг за монаха сина комебара ва просвету Јуначарског а нешто доцније Сергија Ворошилова, рођеног брата маршала совјетске армије Клима Ворошилова. Под тешким условима бе тамо стварају нови кадри младог духовенства, које се по примеру старе сабраће појављује реван бранилац цркве.

Гоњења против верујућих бе настављају. Али она неће уништити релитиозни осећај него ће га да удубе и утврде. Само стихијском појављењу таквог осећаја у народним масама може да се захвали оживљење црквеног живота, а не оним пасажима новог устава, који даје формално слободу исповедања вере. Никакви параграфи устава не би одуховновили свештено-служитеље отворено да уче деду, да организују младеж, да улазе у блиско општење с народом, да траже отварање храмова, да -оправљају старе храмове.

Међу комсомолцима и младим партијским припадницима много је проширена идеја, да комунизам без религије ништа не постиже, затим никакав комунизам не може да спасава од смрти, иза које настаје загробни живот. А званични органи совјетске власти у вези са изборима траже подесна лица међу верујућим, говорећи да су »верујући који сарађују са бољшинством својим, часни и одани совјетској власти трудбеници социјалистичке заједнице.«

Православни народ у Совјетској Русији приближава се духовном привено-православном препорођењу, које ће да ликује над синовима беззакоња. То ће бити радост за хришћане целога света, за испуњење завета Васкрслог Спаситеља: »Ето сам с вама у сваки дан до свршетка. „света, « М. Коленцов

»Вјера и живот«. Софија.

===