Братство

= А ја бих хтјела као света Варвара. Онда бих и сама, знала, да сам хришћанка, доврши Ана. |

Ш Ана ради у болници. Болесници и рањеници је врло воле због њеног тихог, уздржљивог карактера, због њезине умиљагтовти. а нарочито због њезина осмијеха. „Увијек се смијеши па и осмијех јој је некако осебит: ко је највловољнији, и он ће и нехотице одговорити осмијехом, заборавиће сву болест и тугу и у души ће му бити лакше И Ана воли своје болеснике, сви су јој они блиски, драгу. Али ето јуче се девило нешто страшног. Одавно се већ врзлају по граду људи који се не зна, се како, чему се ни сами нијесу надали, одједном изметнуше у џелате, убице, звјерове. „Побјеснили! Јуче провалише у болницу, многе од:њих што их је Ана. с таквим самопреторењем дворила, ухватише и сву_коше низ степенице, тукоше их и побише тамо у болничком дворишту, на Анине очи. Пе помогоше никакве молбе, на сво њено заузимање и савјете одговараху ругањем и пријетњом да ће и с њом бити као и с њеним друштвом. — Чудо како је добро прошла! —" говараху о њој болеснипи који послије тога остадоше у животу.

ТУ

Те ноћи Ана, није ни склопила, очију. Сву ноћ је ходала. по болници и није се смирила: душу јој мори неисказана, туга, стара се да нађе излаз, али не може. То је први пут у животу да не налави мира у молитви, па чак не може, ни да се моли; узбунила, јој се душа против Господа што је допустио такву страхоту за коју нема разлога, — страхоту која не престаје, не умањује се, већ све расте, постаје већа пи вуче у неки страшни бездан. Ове што је најсвјеттије, најљешпе — руши се: градску су цркву опљачкали, бољшевички црвени војници пију ракију из св. путира... Да се то не догоди и са светињама, болничке цркве, Ана узе од свепшеника све скупоцјене прквене ствари и сакри их ради чувања, до времена кад ће се опет слободно моћи служити у цркви. Баћушка, о. Василије, врло се је противио, јер није хтио да је излаже опасностима: „Наћи ће код тебе —, убиће, па још би добро било да само убију, али ће те и мучити“, говорио је. Али се Ана не даде поколебати увјеравајући да у њу неће посумњати, а ако и устраже, раг зумије се, да неће: тако је склоњено да боље не може бити.

Одједном Ана чу тутњаву, онај нарочити тутањ са авекетом који на зло слути и који одмах тачно познају сви 1 се приближава, који доноси ужас, жагор пакла, који долази... Ана Претрну. |

Глав о. Василија... Ана јурну тамо одакле се је чуо глаб, види: вуку свештеника —- како изгледа — у цркву. „Боже,