Братство

Алија јел

== | 1Е =—==

вршенство и вршење добра као највиши животни циљ. Релитија. је од увек, кроз историју и живот деловала на људе. Она се јавља као неопходна потреба људског друштва и битни услов његова стварног напретка, Тако су гледали на религију највећи умови и мислиоци старијих времена, а тако мисле и У новије доба први мислиоци и људи науке.

Код Цицерона, Херодота, Платона, Аристотела, Плутарха, и др. налазимо тврђење да је религија свеопшта и својствена, „људима, да је она насушна потреба човекове душе и према, томе вечита сапутница људскога рода, те у историји човечанства нема ни места ни времена без ње. Трагови религије налаве се код најзапуштенијих и најдивљијих народа, по свима странама, света. Код становника, Гренланда, Камчатке, Огњене "Земље, по степама, Азије и пустињама Африке, у тропским пределима око Полутара, као и на леденим појасевима свуда где живи и говори човек — наилази се на изражаје ере, на приче и обичаје са религиозвим садржајем. „Још нико није видио народа без Бога, без молитава, без дух. чина и жртве“, вели популарни Плутарх (Аду- Сојаб. с. 31). Исто тако к римски философ Сенека, налази да је „вера људима, прирођена и ниједан народ вије запао у толико безакоње и неморал да не би веровао у какве богове“ (Ер. 117). Традиција, прадавних времена, чувала, је и преносила и код најпростијих племена заједно са њиховим језиком и културом њихову веру и и обреде. Историја говори о освивачима вера, али у исто време показује да су они увек и свуда имали пред собом нека, ранија, веровања и религиозне појмове. Старе ископине и жртвеници, документи Египћана, Халдејаца, Кинеза, Индијских Веда, који 'су старији од свих познатих твораца и реформатора вера, дају јасна сведочанства о религији као нечему што већ постоји код „људи. Природна религија у ма, којем облику, увек је постојала, још од пре свих данашњих или давно преформираних вера. Човек је, значи, у својој основи религиозно биће и никакве мене и утицаји нису могли и не могу искоренити из њега, вер"ска осећања и мисли које упућују на идеју Божанства.

Из таквих тежња и идеја, из размишљања, осећања и "стремљења, у вези с религијом развила се управо, вели немачки философ Хердер, наука и култура, и оплеменио се људски дух. „Религија, је највећа хуманитарност за човека... Почетак и крај философије била је увек религија. И најдивљији народи живели су према њој... Тим није ништа казано, ако се рекне, да је код већине народа страх измислио њихове богове. Страх као такав не измишља ништа... Чим се човек научио и код најмањег потицаја служити се разумом, чим је почео друкчије гледати него животиња, морао је он наслућивати "нека невидљива, моћнија бића која му користе или шкоде,