Братство

15) =

и била је њему наклоњена. Група интелектуалаца изумила, је обреде нове религије. Али цркве намењене новој вери већином су остале празне. Покаткад су долазили незапослени људи и радознало гледали, како чинодјејствују људи у белим блузама и белим панталонама (када је касније Кистин посетио Москву, изненадио се приметивши да је исто тако била обучена послуга у руским гостионипама). Ова вера није имала успеха. И њен је крај био бедан. Док је култ разума и Вишег Бића имао своје мученике (Анахарзиса Клоца, Шомета, Робеспјера), теоб илантропија се године 1799 завршила, пензионисањем својег првосвештеника. Консулски декрет од године 1301 одузео је овој религији њене цркве. Теофилантропи су предложили своје услуге Наполеону. Али он је одбио њихову понуду: „Господо, има вас свега 400. Како ви хоћете да оснујем релитију са 400 љуни #' Они су испричали свој неуспех Талејрану. Овај бивши епископ којега, је Наполеон упоредио са свиленом чарапом, напуњеном гнојем, цинично се ругао њима: „Вама још остаје једно: учините тако да вас разапну и да ускренете трећи дан.

Револуција је била на измаку. И место нових верских. експеримената, све више и више се захтевало успостављење старе верске традиције. Нико није хтео да место недеље празнује декаду, осим чиновника који су били на то приморани. Томе су се противиле, као што се говорило, кошуља, и брада, т. ј. навика да се бори сваких седам дана, мења рубље и одлази ка, берберину. итископ Грегуар се жалпо: „верска слобода постојиу Турској“.и ке признаје св у Француској . Полицијски изрештаји саопштавају: „ЈЊуди чекају на свој ред пред ботомољама, јер је вера, као и хлеб, најпотребнија храна.“ Све је то узео у обзир Наполеон. Баш је он отпочео ону рестаурацију, која, за разлику од реакције, није тежила да окрене историју натраг, него је условљавала само оно, што се показало као оспособљено за продужење својег живота, и поред свих промена, које је донела, револуција. Годике 1800 Наполеон изјављује да друштво без вере личи на лађу бев. компаса. Исте године у Милану уверава италијанске свештенике да је фравдуска религија иста као и њихова. Није имао на уму да буде верски новотр: „Зар хоћете да по својој ћуди изумем нову, непознату људима веру = Не, ја схватам ствар друкчије: мени је потребна стара католичка, вера. Зато је Наполеон је уз Талејраново посредништво склопио конкордат са римским папом. Конкордат је био обнародован на Ускре ове 1802 год., када је изашла Шатобрианова књига „Геније хришћанства". Приликом конкордата је било приређено свечано блатодарење у истој Богородичиној цркви, у којој су године 1798 чинодјејствовали свештеници разума, а год. 1789 се призивао Божји благослов на почетак револуције. Сена~