Братство

= 160] —

признавао Га је. Његово божанство није био онај иманектни разум, који има сваки човек, него неко трансцендентно „Више биће“, као творац свемира и морални законодавац. То је био онај филозофски „деивам“, коме је ударио темељ још Декарт у ХУП столећу. У име ове пије отпочело је гоњење кул– разума. Поред свега, својег краткот века овај култ је имао своје мученике чије су главе пале на губилишту. По свршетку овог негативног задатка отпочео је позитивни рад. Пре

света ново божанство је добило законодавно признање. У цветном месецу флореалу (мају) тодине 1794 је конвент донео декрет: „Француски народ признаје постојање Вишег Бића и бесмртност“ душе“. По Робеспјеровом наређењу ове јечи су биле урезане над улавом цркве место доскорашњих натписа „храм разума . У следећем месецу прериалу на Духове је било приређено светковање новог култа. Званични програм је био склопљен у духу ондашње реторике: уз свирање војне музике „пријатељи, браћа, супрузи, старци узајамно се изљубе, док деца на грудима стежу матернне дојке, а синови својим снажним рукама прихваћају оружје; сви напуштају своје станове који остају „под заштитом закона и републиканских врлина ; „матере носе у рукама ките ружа, њих прате са котарицама пуним цвећа кћери, које не морају њих напустити докле тод не пређу у загрљај својих супруга и т. д. Стварна свечаност није била баш тако идилична. У пратњи чланова конвента, који шапуташе „ево тиранива“, корачао је Робеспјер у плавом фраку са Китом идилична. У пратњи чланова конвента, који шапуташе „ево тиранина, корачао је Робесшјер у плавом фраку са китом цвећа у руди. Џопео се на вештачки брежуљак, украшен симболичким кишовима, и спалио је „наказу атеизма“. Овом приликом говориле су се патетичне и сладуњаве речи прожете хуманизмом. Али је амнестија, која се очекивала, изостала. Место тога, јебио ојачан терор, који се из политичког разрачунавања претворио у неку врсту верске инквизиције. Одбор јавног спаса спасавао је не само републику, него и душе њених грађана. Као што се у својој „Верској историји француске револуције“ изразио де ла Горе, „Робеспјер је пристао да смести Више Биће 27 00] вом и пустом небу. али под услоБом да дужност вере у ово биће само служи ојачању вере у Робеспјера“. Нема, дакле Бога, осим Вишег Бића и Робеспјер је његов пророк. Али после 50 дана дошао је термидор и велики инквизитор овог култа, је био погубљен. Свима је олакнуло. Ипак није још била напуштена мисао да ново доба, изискује и нову религију. Годике 1796 је био опет изумљен нови култ, наиме теофилантропија, буквално богочовекољубље. Директорија. је доделила неколико париских цркава овом култу

Пн