Братство

—- 241 ==

стојевскот. У њој је његова сила, Он се није саблазнио тајним гледањем зла. Сасвим не стога што је увидео у злом животу само криве путове добра. Напротив, Достојевском се открива свет у својој завршној спутаности — изаћи из њега може осе само искакањем или узлетом. Стога се није саблазнио Достојевски, што је веровао у Божије свемогућство и у победу Божије силе над црном немоћи греха. Он је очекивао победу не од свемогућства него од божанске љубави. Али је најглавније — он се никада није саблазнио о човека, Никада њему није био скривен Божји лик у чо веку. Није био скривен стога, што је свуда откривана љубав. Та је љубав сачувала, Достојевског од песимизма. Она, та је сачувала од пшлашње и страха. Његова је вера била вера љубави а не страха. Пред духовним погледом Достојевскот увек је стојао лик Христа. И он је сведочио о бескрајности Божанске љубави према човеку, Немогуће је човеку ступити у спор с Богом и умањити Божанствено сведочанство о човеку својим очајањем или сумњама. Узалуд су Достојевског окривљавали „ружичастим хришћанством“.

Њетова вера била је трезвена и херојска. Он није ни од себе ни од других никада скривао сав ужас и цео тратизам палог живота. Али истинита вера не може се про менити. Она је виша од очајања. Вера рађа. наду. И нада светли и светли. „СОпокојство је за човека, извор живота и спасење од очајања свих људи и услов зе фдиџа поп за биће пелог света садржи се у три речи: „Реч постаде тело“... У томе је откровењу извор силе и вере Достојевског, извор њетове радости, радости о Богочовеку.

Георгиј В. Флоровскиј Превео с руског: М. М.

Тајна успеха у проповеди

(Свршетак) У Примери из живота

Велика се важност полаже у нашим данима на примењивање примера у проповеди. О правом. Један запањујући пример, узет из истинског практичног живота садашњице може често да постигне огромно дејство и да унесе промену у теоретским излагањима говорника, да побуди пажњу и ин"тересовање слушаоца, да илуструје врло добро понеко теже учење наше свете вере и учини лако разумљивим, као што се дакако и данас украшавају књите са лепим сликама. Исжусан књижар зна сасвим тачно, да једна таква књига, при-