Братство

== 218: —

Павле ослободилац

Ако не у унутрашњем погледу онда по спољашњем преувеличава Павле, кад каже: „јЈеванђељска проповед се утврди међу вама (Коринћанима), као и у целом свету. „Реч Божја се проширила од вас (Солуњана) не само у Македонији и Ахаји (Грчкој) но и свуда.

Међутим, стварно је да је Павле, не удаљујући се од тлавних римских трговачких и војничких путева, обухватио својом проповеђу само приморске области, у главном, пристаништа и није залазио дубоко у унутрашњост земљес

Овуда, на свом путу, он налази синатоге јевреја-избеглица, у којима има и „провелита“ из незнабожаца, који поштују Бога, али који су под утицајем својих учитеља јевреја, свуда пратили Џавла и рушили дело његове проповеди. Поред ових спољних непријатеља били су и унутрашњи непријатељи — у самој цркви — „лажна браћа“, који су били још опаснији од спољних, јер су унутра рушили темеље проповеди.

Глуви су остали према Павловој проповеди и незнабашти „мудри и силни овога света“; а слушају ту проповед само „будале“, „незналице , робови, жене и деца, — једвом речју — „измет света", „прашина, коју сви таве“.

__Па он (Павле) је сам такав (исти) сиромах међу сиромасима, ситан занатлија, и сва је његова „хвала само у томе, да не буде никоме на терету.

„Са њима (Акилом и Прискилом) он се удружио, јер су обављали исти занат: „ћилимарски“.

Такође, као и сви рабини, Павле, ће до конца свога живота зарађивати себи свакидашњи хлеб — својим занатом : „забадава нисмо ни од кога узимали хлеб“. „Сетите се, браћо, нашега труда и напора, ноћу и дању, да не будемо никоме од вас на терету.

Посланице за њега пишу други, пошто он нема времена да пише сам; само поздрав, као знак аутентичности посланице, он пише својеручно. „Видите како крупним сло вима вам написах руком својом“, каже он доброћудно Галаћанима. Олова су у посланици можда била крупна и дато, што није могао ситно да пише шрстима, који су се укочили од напорног ћилимарског рада.

Ево, где је мало у великом. Руке Исуса у Назарету који се бавио столарским послом, можда су такође биле жуљевите као код Павла. -

Како је још дубоко и живо незнабоштво — јелинизам ; како је још — са наше историске — човечанске тачке гледишта, скоро сасвим илузорно — у те дане — Павлово —

рит