Братство

—- 220. —

«валима,... до Илирика“. „У Духу сам решио... да ВИДИМ

Рим“.

У проповеди Павла или, какогон сам каже, у „Навловом

„Јеванђељу све се бавира на двема осовинама — „сатласној супротности“, антиномији двају религиских опита: људске слободе и божанске предестинације (предодређења).

Компасна сказаљка, ове антиномије показује не само Павду, по и свима нама, сав пут хришћанства од прошлости ка, садашњости, и од садашњости ка будућности, — од Оца ка Сину, и од Сина ка Духу. Овде и почиње тај највећи, после првохришћанства, религиски покрет Духа, који ми тако не тачно и плитко називамо „протестанством“, „Реформацијом“.

„„Крај закона је Христос“ — у овим трима речима је «све. „Јеванђеље Павлово“, учење о вери, која ослобађа од закона (обредног — Мојсијевог).

„Вером (само) се оправдава човек, а не делима закона“.

„Забадава, после искупљења Христа Спаситеља, добијају оправдање", — сви, који верују. Син претвара закон Оца у слободу. јер „делима закона се не може оправдати пред Ботом ниједан човек“.

Главно је овде ово, да ће се човек сигурно спасти, и већ је спасен „забадава“.

У овом учењу о слободи, Павле је највише сличан између свију ученика Христових — Јовану. Ако је тај најближи од свију Учитељу, значи и Павле је исто тако.

„Ја нисам дошао да судим свету, него да спасем свет“. „Онај који верује у Сина неће бити осуђен, а онај који не верује — већ је осуђен“.

„Ко верује Ономе, који је мене послао, има „жизањ вечну“, и неће доћи на, суд. А пошто је сваки суд по закону, то ово и значи: „крај закона, је Христос.“

Шта је у ствари, „закон г Вечито понављање једног истот, одсјај логичне сличности у природној неопходности механици. Главни и чак једипи закон безличне природе уништавање личности — смрт. Сила глува и слепа, у свима природним законима, каже човеку: „умри ! У самом почетку (од рођења) је испуњен живот човека отровом смрти. „Тако исто, као крај једног човека (Адама) врех је ушао у свет... ушла, је и смрт (крај једног човека) у све људе, јер су у свему сви сагрешили“". „„Каока смрти је грех, а сила греха је гзакси.“ Ово и означава: над свима законима постоји само један закон — смрт. Само ме је „Христос ослободио од закона греха и смрти.“ „У детињству смо били под влашћу стихија (природних закона). А када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, који се покорио закону, да би ослободио оне, који су били под влашћу закона... Стога, зашто