Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана
50)
Свадба, као да се момак жени. На улицу изишло све што је могло изићи.
А Аница, са својом ћерком, јутрос је рано отишла на гробље које је удаљено, на брду Поповици. =
Познала је одмах да је неко походио гроб и палио свећу. То је свакојако био Коља, уочи поласка на венчање.
Аница се спустила на гроб и загрлила крстачу, па нариче на сав глас, казујући својој кћери да се, ево, чују гочеви и зурле, јер је свадба њеног Коље, који не сачека ни годину од смрти њене.
Кад су се изгубили гочеви и зурле, Аница се вратила дома као с погреба!...
Сутрадан, у недељу пред вече опет је улица пуна.
Отишли су неки пред сватове на причек, али: нема их да се врате, нити има муштулугџија; не чује се никакав ни нејасан одјек зурле или гоча.
— Што их нема Да ли се неје штогод десило сватовима2 питали се на улици забринути.
И повукли се у своје домове, али ће на лутњаву муштулугџија ипак излетети на улицу.
И после кратког времена зачу се далеко пиштање зурли, потмули одјек гочева. Затим ближе и ближе, све јасније и јасније. Онда песма, халабука. Затутњише и коњаници.
И Зафир је изишао на улицу.
А Аница и ћерка јој седе у соби испод иконостаса, пред којим кандило светлуца; неће да чују, али ипак допире проламање гочева, зурли, песме и клицања. |
Све је већ близу њихове куће и све се јаче чује — кад одједном све умуче, као да је једним знаком или покретом све заустављено!
Тајац.
Згледаше се Аница и Марче, па после тишине која је трајала док се поред њихове куће пролазило, опет зачукаше гочеви и запишташе зурле.
Дирнуте овим ненадним тајацем, мати и кћи поново се погледаше сузним очима, а мајка само загрли своју кћер, не рекавши јој ништа.
IV
Све оне које су виделе младу невесту Вету и говориле с њом, причају да је она, и по спољашњем изгледу и по срцу, уколико се могло оценити, онаква какво се мишљење о њој ширило.
Једно само изненађење своје несу могле да прикрију.
Свако зна како је млада невеста стидљиља: неће ни да погледа у друге, већ очи оборене, те само пред собом види; не говори ништа, већ тек на поновљено питање рећи ће што, а тај је одговор тако тих, да се једва може чути, и сасвим кратак, из једне или две речи. Тако за читаву недељу дана. Али су походилице веома исненађене: Вета одмах сутрадан по венчању гледа отворених очију — без стида невестиињског; одговара истина тихо, али ипак говори; покрети су
Муштулугџија — гласник који доноси пријатан глас,