Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана

60

јој нешто слободни, лица насмејана — као да неје млада невеста. Томе се свака чудила, и помињала би своје доба и држање других невеста, као узор дивне стидљивости.

— Можда је овакав обичај у Вучитрну — покушаће једна да објасни.

= Вероватно да су све невесте Вучитрнке овакве — додала би друга.

— A можда је и зато таква што је била зашла у године, те је изгубила стид и образ — рекла је трећа.

Међутим Вета је сазнала од Коље све што јој ваљало да зна о нани (Аници), њеној кћери и сину; споразумела се с њим и, да-

·богме, сложила, па ће, пошто прво оде у цркву, учинити прву по-

ходу нани.

А Коља јој рекао:

— Нану да ми пазиш као моју мајку, као своју мајку; гледај да према њој будеш таква, да она у теби нађе своју Коцу.

Била је недеља. Захладнело већ. Као нека магла у висини, која упија у себе сунчане зраке. У башти нанине куће оголела дрвета, једва да се по који листак случајно. задржао у заклону ; испод дрвета се жути лишће, које се неје залепило за земљу, већ овлашно стоји, као случајно набацано. Али је зато Пилрије у башти, и сва се кућа лепо види.

И Аница и кћи јој и син — у соби су.

Кад се отворише врата од дворишта, Аница смотри прво Маду у дугачкој антерији с ћурчетом, а одмах за њом уђе и једна у фереџи, с неким повећим завежљајем под мишком.

Похита Марче да отвори собња, врата — а Вета ће, нешто узрујано и ипак топло:

— Помози Бог, нано!.... Дај ми руку да ти целивам !...

И узе јој руку, пољуби, па је онда диже и стави на чело и затим опет пољуби.

Аница промуца:

— Добро ти Бог да:!.... — па, забезекнута не походом, већ појавом у овом оделу, не може да се прибере; погледом је пређе од главе до пете.

Мада ће:

— Ево ти, тетка Анице, намескиње твоје покојне Коце!...

Аница се и без Маде сети, али је потресена овим што види. Фереџа њене Коце — али без Коце; на глави с једне стране аскија,

«с друге писћуљ, на темену трепетљива челенка — али ни косе ни главе Коцине; на грудима. Коцине низе дуката — али друге груди; други поглед, други стас, други покрет — све туђе!

Мада — Магда, Магдалена. Фереџа — горња женска хаљина као и терлак, само од чохе. Аскија, писћуљ (кићанка), челенка — накит на глави.

И авва