Васиона

са Земљине површине очигледно мора имати већи потисак од сопствене тежине a то захтева да време полетања буде врло кратко односно да снага или енергија по јединици времена буде врло велика. Класична ракета са хемиским погоном једино je практично средство до сада пронађено за стварање огромних снага a без прекомерне тежине. Међутим, за један међупланетарни васионски брод није потребан велики потисак. Такав брод, за време путовања између кружних путања разних планета може да ce убрзава релативно споро и док je још укупна енергија огромна, потребна снага може бити смањена на l/l n O, те уместо 110.001) KG y великим хемиским ракетама, било би довољно неколико хиљада коњских снага. Овај чланак расматра један такав брод малог погиска и мале снаге, конструисан за путовање од једне планете до друге без спуштања на тле. Неколико хиљада потребних коњских снага ослобођено je y уранијум или плутонијум батерији, претворено je y електричну енергију и употребљено на убрзање млаза јона чисто електричним путем, и то до брзине од око 100 км/сек. У следећим поглављима биће разматрани различити елементи овог брода. Извор снаге Однос снага-тежина, који je потребан за убрзање брода, зависи једино оа убрзања помноженог брзином избаченог погонског raca. Kao разумно убрзање можемо узети 0.3 см/сек 3 , које му може омогућити да ce отисне од затворене кружнг путање око Земље за неколико нед з ља и да на Марс стигне неколико месеци касније. Као брзина избаченог гаса може ce узети 100 км/сек. Beha вредност тражила би више снаге, док би мања давала мање поголан однос маса. За ово убрзање и брзину гаса потребна je снага од око 1 10 КС по 450 гр. Ми ћемо разматрати брод бруто тежине од око 10 тона јер je то, вероватно, брод најмањих димензија који може носити батерију уранијума или плутонијума. Због тога укупна корисна снага мора бити око 2000 КС. Ако ce претпостави степен дејства од 1/3 за претварање топлоте y корисну снагу, онда je неопходно обезбедити извор топлоте од 6000 КС. Како може да ce створи ова снага? Нормална батерија тежи много стотина тона и вероватно би могла створити много веће снаге. За међупланетарни брод y обзир.се може узети батерија сачињена ca U 235, лакшим изотопом уранијума, или са плутонијупом Pu 239. Ови материјали су саставни делови атомске бомбе и батерија начињена са њима може имати мању величину и тежину него она која користи обичан уранијум. Употреба атомског разбијања за стварање снаге још увек je y стању развијања, али ce може претпоставити да ће за следећих десет година практично бити остварена конструкција мале батерије која he тежити око 1 тоне a ствараће око 6000 КС. Таква батерија he трошити за једну годину

континуалног рзда око 2 кг U 235 или Pu 239, или за 50 г. 100 кг тј. 1/10 тоне. Сада ce јавља нови проблем. Како посада да избегне опасност нуклеарног зрачења? Даљина je најлакши начин да ce постигне обезбеђење од дејства неутрона и гама зракова. Могао би ce замислити међупланетарни брод састављен из два дела: главног са погонским моторима без посаде и другог y облику кола са посадом, који je за први закачен жицама дужине 100 км. Везе између њих биле би остварене преко жица a вероватно и радиом, док би помоћни извор снаге био y колима. Ha даљини од 100 км од батерије која ствара 6000 КС нуклеарне енергије, отицање неутрона и гама зракова било би сведено на нешкодљив износ. Ако би ce желела краћа раздаљина, батерије би могле бити конструисане као дуг танак ваљак, на чијем би ce крају налазила контролна кола, a између њих био би заштитни оклоп. Ако би кола са посадом и уређајима за управљање тежила 2 тоне, жице Koje вуку кола са убрзањем од 0.3 см/сек 2 биле би подложне сили од 540 гр. Са ступњем сигурности 100 потребне су две жиде са пречником сваке од само 0 05 cm a свака тежине око 130 кг. Потребне би биле велике предострожности да би ce одржала напетост жица увек, како би ce спречило њихово кидање. Изгледа да овде нема разлога да ова техника не би била искоришћена, иако тако велика раздаљина може изгледати некако неуобичајена. Ако ce за време лета укаже потреба за вршење оправки y погонском делу, онда he бити потребно зауставити погон и привући контролнаколаискзм. Стварање електричне снаге Батерија уранијума или плутонијума ствара снагу y облику топлоте и она мора бити преображена y електричну енергију. Може ce замислити мала батерија са тешком водом употребљеном као модератор, где ce тешка вода загрева, преобраћа y пару и употребљава за погон парне турбине. Ова турбина тада покреће генератор једносмерне струје чија je снага употребљена за убрзање погонских гасова, о чему ће бити говора y следећем одељку. Кад не би постојали проблеми заштите људства на васионском броду, његово конструисање било би нешто једноставније, али би ипак доста проблематичних детаља остало. Неутрони he стварати нуклеарне преображаје дуж целог брода, са могуће неповољним резултатима на рад електричних или других уређаја. Иначе, изгледа да нема разлога да овакви проблеми не би могли бити решени. Ако би опасност зрачења на самом броду могла бити савладана, остала би друга два проблема. Прво, питање хлађења. Да би топлотни мотор радио, топлота створена при високој температури мора бити предата кондензатору y васионском броду на ниској температури, a једини начин да кондензатор y Ba-

ВАСИОНА I, 1953, број 1