Васиона

Новости и белешке

Фотографисање марсових канала* Неки Американци упорно остају при мишљењу да су Марсови канали стварна, a не оптичка појава. Е. Пети*) (Pettit) са Маунт Вилсон и Паломар опсерваторије недавно je дао опис припрема које су изведене y циљу посматрања Марсових канала телескопом од 257 cm током повољних опозиција Марса y 1954 и 1956 години. Приближно сваких 16 година наступају повољне опозиције за посматрања Марса (у доба опозиције са Земље планета ]е на супротној страни од Сунца). На приложеној слици кругови око Сунца, претстављају пу-

тање Меркура, Венере, Земље и Mapća. Најповољнији положаји за посматрања Марса биће y току оних година y којима имамо перихелске опозиције y околиии тачке Р. Најиовољнија опозиција била ]е 1924 године, кад je Марс био удаљен свега око 55 милиона километара. Његов привидни пречник износио je тада 26”. У току 1954 Марс he нам бити најближи 2 јула, кад му je привидни лречник 22”, a y току 1956 биће нам најближи 8 септембра и имаће привидни пречник од 25”. Посматрачи Марсових канала запазили су да ce они нормално виде y опозицијама y току којих je привидни пречник већи од 20”. Према томе, амерички астрономи ce надају да he y 1954 и 1956 моћи посматрати и фотографисати Марсове канале. Марсови канали запажени су углавном на северној полулопти. Међутим, према искуству посматрача њихова видљивост везана je за Марсова годншња доба јужне полулопте. Канали ce већином виде y току Марсова пролећа на јужној полулопти, при чему ce читава мрежа канала види обично између 20 априла и 20 маја, тј. y току Земљина јула и августа, иако y 1956 повољан размак времена за видљивост мреже канала пада већ половином јуна. Овде преносимо везу између Земљиних и Марсових датума y току 1954 године;

Масно штампани дату.ми на Земљи претстављају погодне датуме за видљивост мреже Марсових канала. Да би ce запазила мрежа канала потребни су нарочити атмосферски услови. Ако посматрач жели да са већом сигурношћу ухвати тренутак видљивости целе мреже, мора пажљиво пратити квалитет слике y дурбину. Ово ce постиже на овај начин: Упери ce дурбин према Марсу. скине ce окулар и посматра голим оком осветљени објектив дурбина. Ако je атмосфера узнемирена, посматрач he видети да je објектив просто осветљен.У случају мирне атмосфере, користећи ce објективом већим од 10 cm, посматрач може запазити да ce преко осветљеног објектива крећу паралелни плавичасти таласи, као кад гледамо благо заталасану површину воде. Смер кретања таласа зависи од струјања ваздуха кроз који пролазе светлосни зраци. Кад ce на осветљеном објективу виде таласи, каже ce да постоји добра видљивост (seeing). Уколико je размак између таласа мањи, утолико ce они и брже крећу преко објектива, што уједно бзначава и брже струјање ваздушних слојева. Према тбме, посматрач прати кретање таласа и кад примети да ce њихова брзина смањује он ставља окулар и почиње стварно посматрање, односно узастопно снимање Марсове површине. Тренутак изванредне видљивости (superseeing) наступиће при поновном ишчезавању таласа, али овог пута не зато што ce сувише брзо смењују, него зато што су ce зауставили y кретању, што je престало струјање ваздушних слојева. Ако пред тренутком изванредне видљивости посматрач гледа y планету, видеће појаву појединачних канала чији ce број нагло пбвећава и тб једновремено на целој површини, да би ce y току 1 до 2 секунде на површини планете видела читава мрежа канала. Е. Пети каже да je y свом посматрачком искуству имао највише 5 секунада трајања видљивости целе мреже канала. Ишчезавање иде обрнутим редом. Прво ce смањује бррј канала, a затим исто тако брзо ишчезау сви канали са Марсове површине. Ho y току 15 до 20 минута по ишчезавању може поново наступити тренутак изванредне видљивости. Ако ово не буде, посматрач прелази на малочас описани начин праћења слике. Обично ce тренуци изванредне видљивости јављају y другом делу ноћи, али ово није правило и свакл посматрач мора, за своје место посматрања, личним искуством да одреди време најмирније атмосфере. Интересантно je да појава извааредне видљивости углавном не зависи од пол )жаја планете над хоризонтом. Читава мрежа канала посматрана je и при висинама Марса од 24°, што je код нас приближно висина Сунца y подне зимског дана. Величина слике Марса са доскора највећим телескопом на свету од 257 cm, уз кориогћење дуже жижне даљине, износиће 8 тт, ако je привидни пречник Марса 24”. Посматрачи канала узимају да je просечна ширина канала 0”.2, што на претходном снимку износи 0.07 тт или 20 до 30 зрна y специјално фином желатину филма Eastman Kodak Plus X. Снимање he ce обављати покретном камером са магнетним квачилом за заустављање y тренутку снимања. Аутоматски уређај убележава тренутак снимања. Снимаће ce кроз жути и плави филтар, y циљу посебних испитивања зрачења y жутој и плавој светлости. ГуСтина Марсове атмосфере износи једва 1/15 густине Земљине атмосфере. Кујперова (Kuiper) трагања за воденом паром y атмосфери остала су безуспешна, иако су ранија спектрална мерења указивала на присуство водене nape y Марсовој атмосфери. Међутим и Кујпер сматра да светлост рефлектована са поларних капа на Марсу и беличастих површина на рубу осветљене планетине стране, претставља рефлектовану светлост са танких слојева ледених кристала воде. Овде ce ради или о мразу и снегу, или о леденим иглицама y високим цирусима. Ако на Марсу има воде, онда je сигурно да ова на површини планете прелази y чврсто стање y току Марсове ноћи, која je врло хладна.

*) Edison Pettit: Photography of the canals of Mars, Publ. of the Astr. Society of the Pacific, 1953, Vol. 65, № 385.

1954 године

ВАСИОНА I, 1953, број 2

Дат. на Дат. на Дат. на Дат. на Марсу Земљи Марсу Земљи Фебр. 15 Април 15 Мај 1 Авг. 23 Март 1 Мај 12 Мај 15 Септ. 14 Март 15 Јун 6 Јун 1 Окт. 9 Април 1 Јул 6 Јун 15 Окт. 30 Април 15 Јул 28 Јул 1 Hob. 25 Јул 15 Дец. 16