Васиона

izračunatih rezultata, tada je jasno da smo nešto prevideli, da smo ispustili neki od važnih uzroka, pa ga moramo tražiti i uneti u račun đok ne dodje do slaganja. Očigledno je odavde da je uloga teorije, đakle matematike, u astronomiji još veća nego u fizici. U potvrdu ove činjenice istorija navodi nekoliko značajnih imena koja su ujedinjavala u jednoj ličnosti i astronoma i matematičara i pokazuje da je takvo dejstvo uvek davalo sjajne rezultate. Medjutim, mi пешашо nameru da se zadržavamo па ulozi koju matematika igra u astronomiji, već, obrnuto na onom potstreku koji je astronomija dala matematici u toku istoriskog razvoja nauka kao uostalom i druge prirodne nauke. Koliko je poglavlja u matematici koja ili ne bi ni postojala ili se bar ne bi razvila do onog sjaja da nije bilo, na pr., fizike. Uzmimo samo primera radi jednu matematičku disciplinu teoriju vektora koju su u osnovnim crtama direktno stvorili fizičari. Uzmimo zatim danas tenzorski račun pa moramo priznati da od njega ne bi bilo ništa ili bar ne tako brzo da nije bilo fizičke teorije relativnosti. Isto takav plodotvoran uticaj na razvoj matematike uopšte, i pojedinih njenih disciplina posebno, vršila je i

vrši i danas astronomija. I опа je dala povod i potstrek za čitav niz matematičkih proučavanja i to je baš опо što je u širem krugu izvanredno malo poznato. Na pr. svaki student već u I semestru, a možda već i kao srednješkolac, zna da se astronomija kao nauka ne može ni zamisliti bez dobrog znanja geometrije na sferi i trigonometrije, ali da su te dve matematičke grane i nastale radi astronomije to retko do čoveka dodje svesno, a medjutim bas tako je bilo. Istina je da je za astronoma neophodno dobro poznavanje čitavih oblasti matematike, ako mu je stalo do uspeha u radu, ali s druge strane nije astronomija samo dužnik matematike već sama daje i davala je mnoge korisne sugestije za razvoj matematike. Vrlo često će matematičar za svoje stvaranje nad podlogu proučavajući problème astronomije. Može biti da su prva matematička znanja i stvarana baš radi proucavanja neba koje je moralo đuboko impresionirati nase stare pretke, a istorija to i potvrdjuje. Potpuna razrada ovog pitanja odgledno ne dolazi u obzir, pa ću stoga podvući samo nekoliko po mom mišljenju važnih činjenica u tom pogledu. U tom cilju ću se prvo zaustaviti bas na već pomenutoj trigonometriji i njenom razvoju. Bez trigonometrije i sferne ne može se danas astronomija ni zamisliti. Upravo, struktura programa gotovo svih velikih škola pokazuje da se nastava dste matematike može razvijati i bez sferne trigonometrije, a da se ona uvek mora predavati astronomima. Većtačinjenica nužno mora voditi ka zakliučku da je sigurno astronomija morala i izazvati stvaranje sferne trigonometrije i trigonometrije uopšte. I zaista istorija nam kaže ovo. Još od najstarijih istoriji poznatih vremena evetala je astronomija u zemlji Haldejaca. Čitanjem raznih pločica ispisanih klinastim pismom, a naročito nekog večitog kalendara posvećenog kralju Sargonu 1 iz doba 2500 godina pre naše ere, doznali smo da su oni znali da pretskažu pomračenja Sunca i Meseca. Kad se uzme u obzir kako se to danas može proračunati postaje odmah jasno da su oni morali raspolagati nekim znanjem iz trigonometrije, iako nekih preciznih podataka o tome nijenadjeno. Astronomija je kasnije preneta u Egipat, gde je njeno negovanje zajedno sa razvijenim graditeljstvora uticalo da se stvori jedan sigurno dsto trigonometriski pojam o körne imamo istoriskih podataka. To je seqt starih Egipćana koji je pretstavljao bilo danasnji kosinus bilo danasnji kotangens. Da su trigonometriska znanja prvo

Karl Friedrich Gauss (1777 —1855)

34

ВАСИОНА I, 1953, број 2