Васиона

gde hidraulični davači ne mogu da slede promenu, onda -se upotrebljava elektronsko merenje putem mernih traka. Trake su nalepljene na prsten (si. 11) ili neko drugo telo ko je se pod dejstvom sile potiska elastično deformiše i ta deformacija se prenosi preko mernih traka i elektriénih vodova do elektronskog pojačala i oscilografa gde se registruje. Drugi način odredivanja potiska je pomoću elastične čelične grede

na koju se montira raketni motor. Merenjem skretanja grede na kojoj su nalepljene merne trake odreduje se potisak. Ovde treba sprečiti da toplota razvijena u komori ili radijacija plamena mlaza dopre do mernih traka, pošto se time otpor žica mernih traka menja, što prouzrokuje znatne greške. b) Merenje pritiska Merenje pritiska u komori motora, pada pritiska kroz brizgač, pritiska u rezervoarima pogonskih materija, pada pritiska kroz pumpe, pritiska u rezervoaru

neutralnog gasa kao i drugih pritisaka, može biti izvršeno putem manometara, običnih ili diferencijalnih, a zabeleženo na filmu snimanjem manometarske table u određenim intervalima vremena. No pošto Burdonova cev ne može da sledi brze promene pritiska, to se za vrlo kvalitetna merenja upotrebljavaju »pikapi«. Ovi se uvrnu na mesto gde se želi izmeriti pritisak te je tako dijafragma pikapa direktno izložena pritisku. Primljeni signal se ukoliko se radi o pikapu sa mernim trakama -—• prenosi preko električnih vodova do pojačala i oscilografa gde se registruje. Pikap za pritisak je dakle instrument u kome se mehanički pritisak pretvara u električni signal, pa se elektronski modificira i ili beleži. Ovi pikapi su u stanju da dadu odgovor od nekoliko stotina do nekoliko hiljada ciklusa u sekundi. Hlade se vodom ili vazduhom u zavisnosti od mesta gde se upotrebljavaju za merenje. Pikapi rade na raznim principima: merne trake (si. 12), optička defleksija slabih zrakova, piezolektrični efekat izvesnih kristala i si. Pikapi imaju linearnu karakteristiku, neosetljlvi su na temperaturne promene i brzo se baždare.

c) Merenje protoka pogonskih materija Približno odredivanje protoka može se postići merenjem zapremine pogonskih materija pre i posle rada motora, mereéi naravno i vreme trajanja samog rada. Takođe se približno može odrediti protok kontinualnim merenjem težine rezervoara pogonskih materija u toku rada motora pomoéu memih traka. Tačno merenje protoka postiže se tzv. protokomerima. Poznat je Potterov protokomer na turbinskom principu (si. 13). On se sastoji iz slobodnorotirajućeg rotora koji lebdi u struji tečnosti čiji se protok meri. Jedan mail magnet montiran na rotoru indukuje pulzirajuću električnu struju u pikapu koji je montiran na protokomeru van tečnosti; frekvencija struje u pikapu proporcionalna je brzini rotacije rotora, te je otuda proporcionalna i protoku za konstantnu gustinu fluida. Ovakvi protokomeri u stanju su da mere protoke od 0,025—250 kg/sek čak i korozivnih tečnosti (azotna kiselina), pri temperaturama koje važe za tečan kiseonik, (pa do nekoliko stotina stepeni i pri pritiscima do 2450 at. d) Merenje temperature Pošto je raketni motor podvrgnut vrlo velikim termičkim naprezanjima to je merenje temperature potrebno, naročito merenje temperature zidova komore i mlaznika. Za ovakva merenja upotrebljavaju se termokupli vrlo male inercije, dok se za merenje temperature hladiva i pogonskih materija upotrebljavaju termometri. Ugradivanje osetljivih termoelemenata direktno u zid komore odn. mlaznika mora biti izvedeno vrlo brižljivo. Pa ipak, ovo ugradivanje u zid često poremeti toplotni fluks i raspodelu temperature u blizini mesta ugrađivanja, što prouzrokuje grešku pri merenju temperature. Ovakvim merenjima dobijaju se vrednosti za proučavanje prelaza toplote. Merenje temperature toplih gasova predstavlja problem, pošto osetljivi merni element! teže da se ohlade radijacijom hladne okoline.

SI. 13.

SI. 12.

SI. 11

16

ВАСИОНА IX, 1961 број 1