Васиона

Popularna nauka Radnički univerzitet Serija Astronautika, izd. »Had«, Beograd (1960.) Mihailo Velimirović: Nebeska tela i ciljevi prvih vasionskih letova Dr. Tatomlr Anđelić; Međuplanetno putovanje Vladimir Ajvaz: Pogon vasioniskih brodova Miroslav Boras Stevan Roglić: Vasionska oružja Vladimir Genčić: Konstmkcija vasionskih letelica Milivoj Jugin: Veštački Zemljini sateliti Aleksandar Kostić: Radio-veze u astronautici

Dr. Marko Janjić: Covek u vasioni Stevan Korda: Ekspedicije na Mesec, Mars i Veneru * Vladislav Matović: Let ka zvezdama Naučna fantastika M. Bjažić Z. Furtinger: Svemirska nevjesta, izd, »Epoha«, Zagreb (1960.) John Wyndham: Neman se budi, izd. »Epoha«, Zagreb (1960.) Charles Chilton: Crveni planet, izd. »Epoha«, Zagreb (1960.).

Stručni prilozi

Легенда о Сунцу и Зори у једној српској песми

У давној прошлости окоро сви народи видели су y природним појавама нека надприродна бића, богове, демоне, духове. У дрвету и животињи, реци и мору, y облацима, Сунцу и звездама, становао je, мишљаху они, неки дух, невидљив али моћан, који њима управља. Уствари, y машти ондашњих људи и мртви предмети, камен или Месец, били су живи. Тако су биле антропоморфизоване и многе природне појаве: дан, ноћ, време, гром, муња, светлост. Због веома рано уоченог значаја за земаљски живог, Сунце je било предмет поштовања и култа код скоро свих народа. У њему ce видео један од најмоћнијих богова, често врховни бог или син врховнога бога. Али док je врховни бог, обично бог неба, био више апстрактно биће, без одређених функција, бог Сунца, који ce јавља као његов син и заменик, претставља јасно дефинисано божанство. О њему постоје митови и легенде, њему ce приносе жртве и упућују молитве, a за узврат ce од њега очекује добра летина и плодност стоке. Са Сунцем су довођене y везу и многе друге појаве: дан и ноћ, годишња доба, светлост и топлота, огањ, Месец и звезде. Пошто су y свима њима виђена божанска бића y одређеном ступњу развоја људског облика то je, сасвим природно, дошло до многобројних легенди y којима ce антропоморфизовасне природне појаве појављују са људским тежњама, врлинама и манама, уплетене y изразито људске догађаје. И y овим легендама управо Сунце и божанства која су с њиме y вези обично уживају првенство. Једна од личности y тесној вези са Сунцем, према старим религијама, јесте Зора. Грчка Eoe, римска Аурора, индуска Ушас, замишља ce обично као млада девојка или жена, a y легендама je no правилу Сунчева сестра, заручница или невеста. Тако je некада било и y Срба. У сачуваним народним песмама и приповеткама говори ce о девојци која ce назива Сунчевом сестром или невестом, некад посестримом, a за коју понекад није сасвим јасно да ли претставља антропоморфизовану Зору

или Даницу (Венеру). Она ce сада крије под безначајним именима неке Јање или Босиљке, или je безимена девојка, али пажљивим испитивањем више извора и података, као и поређењем са одговарајућим личностима y митовима других народа, нама блиских, није тешко установити да je y питању Зора.

„Женидба Милића барјактара“ свакако ce може уврстпти међу најлепше песме нашега народа. Осећајна и мисаона, она je занимљива и за стару српску митологију, јер ce y њој крије легенда о сватовима некадашњег бога Сунца ,и Зоре. Зато и астрономи треба на њу да обрате пажњу. Идући постепено за стиховима покушаћемо да изнесемо на видело оно што je из прадавнина остало y песми сачувано, али скривено од првог погледа. Одмах ће ce нагласити да ce под именом Милића барјактара крије Сунце, односно некадашњи бог Сунца, a његова заручнида ЈБепосава je давнашња богиња зоре. Да би нашао према себи девојку, Милић обилази Земљу и градове „Од истока паке до запада“, али ниједна није према њему. Бог ce, разумљиво, не може оженити било којом девојком, али за «ас je важније то, што он обилази Земљу од истока према западу, дакле као Сунце, које câiio, y једној другој песми ( l ), каже такође да иде од истока до запада. To што ce y нашој песми Милић Сунце назива јунаком, можда није нарочито карактеристично, али вреди напоменути да ce и другде Сунце назива јунаком ( 2 ).

(*) „Пут Сунца“, Рајковић Ђ., Српске народне песме (женске) већином y Славонији, Нови СаД 1869, 140, ( 2 ) „Сунце ce разболело“, Ристић К., Српске народне песме покупљене no Босни, Београд 1873, Hi упор. Псалми 19,5.

ВАСИОНА IX, 1961 број 2