Васиона

Umro osmvač astrobiologije G. A. Tihov. Američki naučnik A. Vilson izjavio je da su SAD za 12 godina zaostali iza SSSR u odiasti astrobioloških istraživanja. »Amerika je suviše kasno priznala Ciolkovskog. Mi ispravljamo grešku time što sada priznajemo sovjetske astrobiologe« ■ — rekao je on. Ova izjava recito govori o važnosti astrobioloških istraživanja. G. A. Tihov (1875—1960) poéeo je svoju astronomsku karijeru na Pulkovskoj opservatoriji. Počeo je da se bavi izučavanjem fizičkih uslova na nebeskim teliraa, naročito na planetama. Mnogo vremena je potrošio za ispitivanje boja nebeskih tela. Osim toga on se bavio i problemima Sunčeve korone, pepeljaste svetlosti Meseca, boje dnevnog neba, itd. Tihov je naročitu pažnju posvetio Marsu. Kod ispitivanja pianeta on je prvi upotrebio svetlosne filtre. Pomoću tih fütara on je đošao do niza zaključaka o Marsu (»efekt Tihova«). Za vreme prvog svetskog rata, kao vojnik, postavio je osnove vizibilimetrije, nauke o posmatranju dalekih predmeta. 1945 godine predložio je osnivanje nove nauke: astrobiologije. Cilj ove nauke je da dokaže da Zemlja ni je jedini nosilac života, da života može biti i na drugim nebeskim telima. Nije moguće ,doći do opštih zakona o razvitku života samo na osnovu izučavanja organizma iz naše okoline. Treba izučiti i mogućnost života pod surovim uslovima, Zato su Tihov i njegovi saradnici počeli izučavanje života u oblastima ko je su teško pristupačne (Pamir, Kavkaz, Sibir* obala Ledenog mora). U okviru Akademije nauka Kazahstanske SSR forraifan je Sektor astrobotanike. Saradnici ovog sektora izučavali su biljke na visokim planinama i svoje rezultate uporedili sa podacima sa Marsa. Tihovljeva grupa je pokazala, između ostalog, zašto nema znaka o postojanju hlorofila u spektrima »mora« Marsa. G. A. Tihov bio je dopisni clan Akademije nauka SSSR i redovni clan Kazahstanske akademije nauka. Za svoje zasluge dobio je Orden Lenjina i Orden crvene zastave. (»Bjuletenj VAGO«) T. Đ.

Treći Međunarodni simpozijum o raketama i astronautici održan je u Tokiju, u vremenu od 28. avgusta do 1. 'septembra ove godine. Na njemu su pročitani referati iz vasìonskog prava, vasionske medicine i biologije, konstrukcije raketnih letelica, pogonskih sredstava, vasionskih nauka, raketnom pogonu, pouzdanosti raketa i instrumentaciji raketnih letelica i opita. Na Simpozijumu je pročitan i rad Jugoslovena Mihaila Smirova »Problem pravnog statusa nebeskih tela«. Prisutan je bio generalni Sekretär Jugoslovenskog astronautičkog i raketnog društva ing. Vladimir Genčić.

Poligon za lansiranje sondažnih i naučnih eksperimentalnih raketa traži se na tlu Francuske. Kao što poznato, dosadašnja lansiranja ove vrste raketa Francuzi su vršili sa poligona u Kolomb Bešaru, u Sahari. Medutim, ne samo rat u Alžiru, nego i veliko udaljenje od naučnih ustanova i laboratori] a u Francuskoj komplikovali su ove opite ì znatno ih poskupIjivali. Osim toga, za sistematsko sondiranje atmosfere iznad Evrope važno je da se dobiju presek i podatci i iznad same Francuske.

Prvi čovekovi letovi sa lednim raketnim motorom ostvareni su u SAD. Ovaj sistem razvilo je preduzeće Bell i nazvalo ga »SRLD« što znači skraćenicu od »small rocket lift device« odnosno uređaj za podizanje pomoéu male rakete. Probni pilot Herold Greem izvršio je sa ovim uređajem preko 30 opitnih letova uz srazmerno skromne rezultate: dostignuti skokovi imali su dužinu HO metara, sa visinom 0,9 do 1,2 m iznad tla, pri čemu su savladane visinske razlìke do 9 metara. Najveća brzina bila je 32 ктп/čas. Raketni motor je na tečni pogon, na vodonik superoksid.

Prema vestima iz Japana, tamo se razvijaju nove uspešnije verzije sondažnih raketa »Kappa«. Posle »Kappa-9« koja je nedavno podigla koristan teret od 15 kg na visinu 350 km, nova verzija »Kappa-9H2« treba da dostigne veé 400 km visine. U 1962. godini, pak, »Lambda« sondažna raketa ispaliée se na visinu 1500 km i u njoj ce se lansirati opitne životinje. Smatra se da je to poslednji stepen razvoja ove rakete čiju verziju »Kappa-6« je nabavilo naše Društvo, pre nego što se počne sa opitima pomoéu satelitskih raketa.

Izrael Je lansirao 5. jula o. g. svoju prvu meteorološku sondažnu raketu »Savit IX« (Meteor II). Ova raketa navodno ima vise stepeni i teška je do 300 kg. Za pogon koristi čvrsto gorivo izrađeno u Izraelu. Raketa »Savit« je na visinl oko 100 km izbacìla natrijumov oblak. Senzacionalistièka stampa jedva je dočekala ovaj događaj da podigne veliku prašinu prikazujuéi ga mal’te ne kao politički događaj velikog značaja na Bliskom Istoku i demons traci ju vojne sile. Dobar primer medveđe usluge koja se ponekad pruža razvoju raketne tehnike.

Ekspermientalni raketni avion »X-15« neprestano poboljšava rezultate svojih letova. Tako je, 23. juna, dostigao do sada najveéu brzinu od 5810 km/čas sa pilotom Robertom Uajtom kojì je sa njim poleteo sa aviona-nosača, bombardera na mlazni pogon »B-52«, na visini od 14 km.

Prvi američki trostruki satei it lansiran je sa delimičnim uspehom, 28. juna, pomoéu rakete-nosača »Tor-Ejblstar«, sa Kejp Keneverala u Flòridi. Ova kombinacija koja je uspešno übačena u Zemlju orbitu sastoji se iz navigacionog satelita »Trensit 4A«, zatim »Indžana« sa instrumentima za ispitivanje radijacionog pojasa i polarhe svetlosti i »GREB III« za merenje Sunčevih zračenja. Delimični neuspeh poduhvata nastao je u tome, što se »Indžan« i »GREB« nisu razdvojili, što nesumnjivo utiče na njihov rad.

Drugi čovekov balistički let u kabini »Merkjuri« lansiranoj pomoéu projektila »Redstoun« izvršio je 21. jula američki pilot Verdžil Grisom, ne zabeleživši ništa značajnije rezultate od svog prethodnika Separda. Međutim, posle nedavnog lansiranja, 13. septembra, prazne kabine »Merkjuri«, pomoéu snažnog projektila »Atlas« u satelitsku orbitu, može se očekivati, možda još ove godine, prvi američki satelitski let čoveka u okviru projekta »Merkjuri«. Kandidat za prvog američkog satelitskog pilota je Džon Glen koji je bio kao rezerva svom prethodniku Grisomu. Vrlo uspešno lansiranje rakete sa balena potvrdilo je mnogostranu eksperimentalnu delatnost japanskog Instituta industrij skih nauka Universiteta u Tokiju, na čelu sa prof. dr. Itokavom, Sondažna raketa »Sigma 4« dostigla je, naime, 18. juna, visinu od HO km, posto je ispaljena na visini 20 fcm._Raketa je relativno malih dimenzija: prečnika 12,5 cm, dužine 2,272 m, i težine 41 kg. Njena najveéa brzina tokom leta bila je 3 Maha.

Eliptičnost Zemljinog ekvatora. I. Izsak (Smithsonian Astrophysical Opservatory u SAD) na osnovu podataka sakupljenih sa satelitima »Vanguards« II i 111, izveo je zaključak da je Zemljin ekvator eliptičnog oblika. Eliptičnost je reda 3,21x10-“ sa mogučom greškom od 10°/o. Geografska đužina položaja najvećeg prečnika Zemlje je 33,°15 sa mogućom greškom od 0,05. Ovi podaci dobijeni su iz velikog broja posmatračkih podataka koji su obrađeni elektronskim raéunskim mašinama. (»Sky and Telescope«) T, Đ.

ВАСИОНА IX, 1961 број 3