Васиона
DOMINIK KASINI Uskoro će se navršiti 250 godina od smrti Domenika Kasinija, istaknutog astronoma, poreklom Itali jana, inače jednog od prvih francuskih astronoma svoga doba i osnivača jedne dinastije astronoma. Kasini I. o kome je ree, se rodio u Perinaldu, u blizini Nice, koja je tada bila izvan granica francuske države. Njegovo puno ime je Đovani Domeniko Kasini, a rodio se na dan 8. juna 1625. godine. Kada je došao u Francusku on se prozvao Zan Dominik Kasini i pod tim imenom je ušao u istoriju astronomije. ч Kasini I je osnovao Parisku opservatoriju i bio je njen direkter od godine 1669. Pre nego što je stigao u Francusku, na poziv pronicljivog ministra Kolbera, bio je profesor Univerziteta u Bolonji. Opšte su poznate Kasinijeve zasluge. Kao prvo, on je osnivač fizičke astronomije, tj. astronomije ko ja se bavi ispitivanjem fizičkog stanja na pojedinim planetama našeg Sunčevog sistema i na satelitima. Kasini je u kratkom periodu pronašao četiri Saturnova satelita i to: 111, IV, V i Vili. Sateliti su dobili imena: Tetis, Diona, Rea i Japet. Prividna velieina tih satelita je približno ista, Najsajnija je Rea čija magnitude ìznosl 10.0, a najslablji je Japet sa magnitudom 11.0. Kasini je pronašao i taman prsten oko Saturna koji je kasnije, njemu u cast, nazvan Kasinijeva razdelnica. U tom pojasu nema sićušnih satelita koji obrazuju Saturnov prsten, zbog gravitacionih smetnji koje nastaju dejstvom krupnih Saturnovih satelita, a posebno Titana. Kasini je ineijator jednog premeravanja meridijana kroz Francusku. Premeravanje je odpočeto 1683., ali je bilo prekinuto i ponovo je preduzeto godine
1700. Meridijanska duzinâ je produžena od Pariza sve do Koliura u Pirinejima. Prethodno merenje je izveo opat Zan Pìkar, godine 1669/70., od Malvoazena do Surdona u Pikardiji. Konačno merenje je izveo Kasinijev sin, godine 1720., kada je pariski meridijan meren od Koliura pa sve do Denkerka. Od Kasinija I nam je ostalo i jedno merenje Sunčeve paralakse. Kasini je bio uticajna ličnost i mogao je neometano da radi na Pariskoj opservatoriji, po planu koji je bio sebi postavìo. Umro je 14. septembra 1712. godine u Parizu, u 87. godini života. Njegov sin, Zak Kasini se rodio u Parizu 18. februara 1677. godine. Pored rada na definitvnom merenju i obradi luka pariskog meridijana, on je nastavio očev rad na Pariskoj opservatorijì. Umro je 16. aprila 1756. godine, u Tiriju kod Klermona. Kasini 111, bio je sin Kasnija 11, a unuk Dominikov. On se zvao Sezar Fransoa Kasini de Tiri, jer je stekao pravo na nošenje plemićske titule, zbog zasluga svojih i svojih predaka, na polju astronomije. On se rodio u Parizu 17. juna 1714., gde je i umro 4. septembra 1784. Kasini 111 je produžio rad svoga oca i odpočeo precizan rad na »Topografskoj karti Francuske«, koju je završio njegov sin Zan Dominik Grof od Kasinija, koji je bio ujedno i poslednji potomak ove dinastije astronoma. On je, kao što je rečeno, dovršio pomenutu kartu. Ziveo je od 30. juna 1748. do 18. oktobra 1845.; ovaj astronomski Metuzalem je doživeo bezmalo stotu godinu života. Sličnu dinastiju astronoma su uspeli da ostvare članovi porodice. Struvea, čiji današnji živi potomak Oto Struve, živi i aktiyno radi na polju raznih grana astronomije u SAD.
Dragoslav Eksinger
За наше почетнике
СПАСАВАЊЕ ИЗ ОРБИТАЛНИХ БРОДОВА За десет или двадесет година постојаће велике „васионске станице“ y којима ће боравити по неколико десетина људи, С обзиром да he непрестано обилазити око наше планете по одређеној путањи (орбити) моћи ћемо их назвати и „орбиталним бродовима“. Beh данас стручњаци разних грана астронаутике озбиљно проучавју проблеме изградње таквих џиновских постројења y васиони. Велики настањени вештачки сателити могу бити озбиљно оштећени неком непредвиђеном техничком грешком, или ударом метеора. Људи који ce нађу y таквом вештачком сателиту, „орбиталном броду“ који ce распада, мораће ce спасавати. Beh сада ce предвиђа изградња нарочитих васионских „чамаца за спасавање“, који ће бити уграђени на разним местима будућих „орбиталних бродова“. У тренутку несреће, одмах после заповести за напуштање орбиталног брода, астронаути ће ући y најближе васионске „чамце за спасавање“. To he бити потпуно херметички затворене капсуле које ће, када y њих уђу унесрећени, бити испаљене помоћу малих ракета из великог вештачког сателита. Тај тренутак je лепо приказан y десном горњем углу цртежа који овде објављујемо. После испаљивања, нарочити електронски рачунар утврдиће положај и брзину капсуле и поново упалити мале ракетне моторе с таквим прорачуном да тај „чамац за спасавање“ смањи брзину како би га могла привући Земљина тежа. Чим улети y атмосферу аутоматски he ce раширити метални штитови, који he ce за време пропадања кроз ваздух усијати услед трења, али ће спречити да ce загреје капсула са астронаутима. Непосредно над површином копна или мора отвориће ce велики падобрани који ће
целу, неповређену капсулу „васионски чамац за спасавање“ безбедно спустити. Акција спасавања биће завршена када по капсулу, која ће ce њихати
на валовима океана, стигну брзи бродови или авиони позвани сигналима које he аутоматски емитовати радио-станица уграђена y овој кабини за спасавање. С. К.
86
ВАСИОНА IX, 1961 број 3