Васиона

Идеја o постојању умних бића на Марсу поново je оживела 1960. године, када je једна група млађих совјетских научника, посматрањем фотографија великим телескопима, дошла де закључка да канали на Марсу заиста постоје. По њиховом мишљењу то, y ствари, нису канали као на Земљи, већ појасеви тла широки 100 до 600 километара који су навлажени џиновским подземним каналима, боље рећи цевима, којима ce доводи вода са полова настала тамо отапањем снега. Марсовци су, по мишљењу ове групе научника, били принуђени да изграде ове подземне канале да би избегли брзо испаравање воде која je драгоцена, јер je на Марсу нема толико као на Земљи. Познато je да ce y разређеној атмосфери, дакле, под ниским притиском, испарава вода много брже него под нормалним притиском. A на Марсу je атмосфера веома разређена. Хипотезу о подводним каналима или цевима за наводњавање широких појасева тла као да потврђује чињенида да ce y извесним временским периодима ови „канали“ са Земље не виде као линије, већ као низ тачака. Те тачке су оазе око бунара или пумпи где je вегетација бујнија и гушћа него на другим местима. Када воде y подземним каналима има мало, тада пресуше наводњавани појасеви и привремено ce претворе y пустињу. Вегетација наставља да живи само око великих бунара или пумпних станица, уколико то нису велики подземни резервоари. Ko je y праву? Да ли Марсовци постоје или не? Ha то питање ће дати коначан одговор тек прве експедиције које крену са Земље на Марс. Ha то нећемо морати дуго да чекамо. Највероватније je, ипак, да he и ове интерпланетарне експедиције потврдити оно што су рекли научници Миланковић и Тихов о непостојању развијеног живота на Марсу." У најбољем случају на Марсу постоји скромна најнижа вегетација. To je мишљење званичне науке. Па и група младих совјетских научника, који су изнели овде наведену хипотезу о подземним каналима за наводњавање, објавили су je само y совјетсхим популарним часописима одакле je пренета и

y сличне часописе y западној Европи и Америци. Озбиљни часописи о њој нису писали. И ми њу овде помињемо само као занимљивост, као илустрацију вечите вере да негде y васиони постоје наши суседи. С. К.

ПРИКУПЉАЈМО ПОДАТКЕ О САТЕЛИТИМА Тако ћемо најлакше ући y „тајне“ астронаутике Готово сваких десетак дана нађе ce на «екој од могућих кружних или елипсастих путања око Земље понеки нови вештачки сателит. Испаљивања, успешна и неуспешна, наставиће ce и даље. Сваки успешно успостављени вештачки сателит, без обзира чији je, велика je добит за даљи развој иауке и технике. Пажљивим праћењем успостављања вештачких сателита и њихових судбина, о чему извештава дневна и стручна штампа, a пише и наш часопис, „Васиона“, може ce много научити о проблемима и законитостима астронаутике, може ce сазнати степен развоја до којег je дошла ракетна техника и, што je нарочито важно, могу ce уочити тежње појединих држава y коришћењу астронаутичких остварења. Нашим младим читаоцима, који ce интересују за ракетну технику, астронаутику и развој технике уопште, препоручујемо да убудуће сами бележе податке о сваком новом вештачком сателиту, или да изрезују и сређују новинске чланке о љима. Од тога ce може направити мала картотека .Beh после годину дана изненадиће ce када буду видели какво обиље најразноврснијих информација могу извући из ове своје збирке од конкретних података о појединим сателитима, до проблема телекомуникација, небеске механике, геофизике, ракетне технике итд. С. К.

STRUČNI PRILOZI O nekim faktorima koji utiču na izbor materijala za raketne konstrukcije

Nesumnjivo je da je danas sve teži i složeniji problem izvršiti optimalan izbor materijala za odredenu (vazduhoplovnu) konstrukciju odnosno njene delove. I to sa jedne strane zato sto su zahtevi koji se postavljaju pred jednu konstrukciju sada daleko brojniji i raznovrsniji i vrlo često specifične prirode, napr. u pogledu uslova rada (visoke temperature, ltd.). S druge strane razvoj tehnike i sve novi i novi zahtevi do veli su do stvaranja novih materijala sa specifičnim, čak prilično usko nijansiranim osobinama, tako da je polje izbora daleko šire. Vrlo veliki broj faktora treba uzeti u obzir pri izboru materijala. To su osobine same konstrukcije; zahtevi čvrstoće, elastičnosti i drl; osobine samoga materijala; uslovi obrade i izrade, vrsta konstrukcije, radni uslovi, vek trajanja i cena. Glavniji faktori koji učestvuju u izboru materijala shematski su detaljnije prikazani na siici 1. U daljem izlaganju mi ćemo razmotriti faktore iz oblasti opterećenja konstrukcije uzimajući u obzir određene vrste konstrukcije, i uobičajene vrste materijala a pod uslovima povišene temperature (do 500°C).

1. STRUKTURALNA CELISHODNOST KONSTRUKCIJE 1.1. Uvod Odrediti optimalnu vrstu strukture za odredenu konstrukciju je problem čije rešavanje zahteva uzimanje u obzir niza elemenata datih na si. 1. Drugim rečima strukturalna celishodnost je funkcija niza veličina koje najčešće zahtevaju kompromisna rešenja. Posmatrano sa gledišta otpornosti, optimalnost neke strukture može se definisati odnosom Q a== ~g (,) gde je Q (kg) opterećenje elementa strukture G (kg) težina opterećenog elementa

88

ВАСИОНА IX, 1961 број 3