Васиона

vidimo planetinu površinu, nego samo njenu atmosfera. Kao i Venera, i Jupiter „skriva“ svoju površinu. Posto je kritična brzina na ovoj pianeti velika, to se zaključuje da je njena atmosfera sačuvala lake gasove, kao sto su vodonik i helijum. Spektroskopska merenja su potvrdila prisustvo vodonika. Računa se da je Jupiterova atmosfera 60% sastavljena od vodonika. Veruje se da je posle toga najrasprostranjeniji helijum, a da ima i nešto metana i amonijaka. Neosporno da se Jupiterova atmosfera znatno razlikuje od Zemljine, a da veoma UCi na Sunéevu atmosfera. Teorijski dobivena temperatura Jupitera (uzevši u obzir rastojanje Jupiter-Sunce i albedo) je 168°C. Treba oéekivati da je temperatura površine, ispođ oblačnog sloja, ipak viša od 168°C, ali je veliko pitanje kolika je razlika. Ne znamo tačno debljinu atmosfere ove planere, niti smo sigurni koliki je vazdušni pritisak na Jupiterovoj površini (prema jednom proračunu, pritisak je 200.000 puta veci nego na Zemlji). Po pegama u dragim detaljima u Jupiterovoj atmosferi, može se suditi o vetrovima na nivou oblačnog sloja. Ekvatorski oblaci uvek imaju istoéni pravae i njihova brzina od 100 mjs je veća od brzine kretanja oblaka na drugim širinama. Neki nauénici smatraju da su svetle pruge i pege oblasti bura i oblaka, a da su tamne prage oblasti lepog vremena. I svetle i tamne pege se kreéu, uglavnom, od istoka ka zapadu, tj. istim pravcem kao sto se obično kreéu bure u atmosferi Zemlje. Veci deo pega u atmosferi Jupitera vidi se nekoliko éasova, dana ili nedelja, a samo jedna pega se vidi vise od 130 godina. Ova tzv. crvena pega ima ovalnu formu dužina joj je 35.000 km, a širina 11.000 km. U toku vremena menjala se boja i sjaj, kao i forma i veliéina ove pege. Menjao se njen položaj uglavnom se pomerila u pravcu istok-zapad. Za objašnjenje ovog detalja na Jupitera postoje dve razliéite predpostavke. Prva predpostavlja da je to veliko tvrdo telo, koji pliva u atmosferi. Prema dragoj hipotezi, pega se nalazi iznad jedne planine, koja nije mnogo visoka, ali je prostrana. Kretanje vazduha iznad takve planine je narušeno i zbog toga iznad planine formiraju se oblaci koji se razlikuju od oblaka na drugim mestima. Medutim, ni prva, ni draga predpostavka nije potpuno uverljiva. Obiéno se smatra da su vidljivi Jupiterovi oblaci sastavljeni od kristala amonijaka. U nižim slojevima atmosfere, gde je toplije, oblaci mogu da buđu od tečnih kapljica amonijaka. Veoma je problematično kako izgleda površina ove planete. Prema jeđnom teorijskom mođelu, Jupiterova površina se sastoji iz tečnog vodonika, čija je temperatura blizu + 2000°C. Da bi bila moguća ovako visoka temperatura, postoji potreba dobijanja toplote iz unutrašnjosti planete. Vidi se da o Jupitera imamo malo uverljivih podataka i zato je teško dati sigurne zaključke. Nesigurnost analize je, međutim, još veća kod pianeta koje su na većoj udaljenosti od Sunca nego Jupiter. (наставиће ce) T. Đ.

НОВА ИСПИТИВАЊА ВЕНЕРЕ

У CCCP ce обраћа велика пажња испитивању наше суседне планете Венере. Премаовој планети биле су упућене летилице „Венера 1“, већ 12 фебруара 1961, затим „Венера 2“ и „Венера 3“ 12 и 16 новембра 1965. Ова друга летилица дошла je до планете 1 марта 1966. Нови подухват извела je летилица „Венера 4“, која ce 18 октобра 1967 спустила на површину планете и доставила нам податке о температури, притиску, густини и хемиском саставу њене атмосфере. To je, уједно, било и прво међупланетарно општење путем радио веза, када су, y току 93 минута, са Венере послати на Земљу важни научни подаци. Две нове летелице, „Венера 5“ и „Венера 6“, упућене су y међупланетарни простор да би прикупиле нове податке, нарочито о атмосфери Венере. „Венера 5“ кренула je на свој дуги пут 5 јануара 1969, a „Венера 6“ пет дана доцније. У току лета, који je трајао више од четири месаца, сви инструменти радили су беспрекорно, тако да je програм мерења био y потпуности испуњен. Обе летилице имале су фотоелектричне уређаје за мерења ултраљубичастог зрачења, како y околини планете, тако и y међупланетарном простору. Мерења су показала, као и y случају „Венере 4“, да ce јачина зрачења на линији атомског водоника појачава при приближавању пла-

ВАСИОНА XVII. 1969. 2