Васиона

СЕМИНАР ИЗ АСТРОНОМИЈЕ ЗА НАСТАВНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА

Захваљујући разумевању Републичке заједнице за образовање, Фонда за научни рад СР Србије и Просветно-педагошког завода града Београда, Астрономско друштво „Руђер Бошковић“ y заједници са Кахедром за астрономију Природномахематичког факултета y Београду и Заводом за основно образовање и образовање наставника СР Србије организовало je, y јуну и септембру 1969. године семинар за професоре физике, математике и географије из целе Републике који ће предавати астрономију y школској 1969/70. години. Као што је многима познато, Просветни савет СР Србије, на својој седници од 20. маја 1969. године, усвојио je предлог Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, Кахедре за астрономија Природно-махемахичког факултета y Београду и Астрономске опсерваторије СР Србије, да ce астрономија поново уведе као обавезан предмет y IV разред гимназија природно-математичког смера и то од септембра 1969. године. Пошто y данашњим условима није било могуће доделити астрономији већи број часова, она je уведена са једним часом недељно. Астрономија je као предмет y средњим школама укинута 1949. године, што je довело до стварања велнке празнине y образовању младих људи. Био je збиља задњи тренутак да ce астрономија врати y средње школе, јер да то није сада учињено верујемо да би генерације које долазе биле све више и више необавештене, или погрешно и нестручно обавештене о збивањима y свемиру. Ова последња су пак, слободно можемо рећи, тема наших дана. Тек je неколико месеци, например, прошло од тренутка тако значајног за човечанство ступања првог човека на Месец. Да би ce помогло наставницима који ce прихватају да предају астрономију, y времену када она привлачи пажњу широке јавности, одржана су два семинара за наставнике средњих школа. Први je био између 16. и 22. јуна a други између 15. и 20. септембра 1969. године. На оба семинара je обрађен најважнији део материје из наставног програма средњих школа. Предавања на семинару држали су чланови Катедре за астрономију Природноматематичког факулхеха y Београду и сарадници Астрономске опсерваторије СР Србије. Сем предавања, на семинару je био оргавизован и низ пракхичних вежби и демонстрација. Поред тога што су посехили Астрокомску опсерваторију, где je и одржан највећи број вежби, учесници семинара су имали прилике да ce упознају са инструментима који припадају Катедри за астрономију, Народној опсерваторији, a и да виде Планетаријум. За оне који су желели, организована je била и посета Природњачком музеју где су разгледали изложене примерке метеорита. Учесницима семинара je била приређена и демоксхрација постојећих учила, дат им je списак литературе из области астрономије и низ практичних упутстава за оргавизовање наставе и ваншколске активности. У току сешембарског семинара спроведена je и краћа анкета која je показала да je семинар успео и да je хакав облик сарадње са наставницима веома пожељан. Предавачи ка семинару су обећали и даљу подршку наставницима y извођењу наставе астрономије и ми бисмо желели да и на овом месту позовемо све оне којима би помоћ била похребна да пишу било предавачима лично, било на адресу: Наставна комисија асхрономског друштва „Руђер Бошковић“, Београд, Народна опсервахорија, Калемегдан.

ЈЕСЕЊЕ ЗВЕЗДАНО НЕБО

Ведра јесења ноћ. Упознајмо звездано небо. Одредимо најпре схране свеха. Раширимо руке; лева рука показује запад (хамо je зашло сунце), десна показује исхок, испред нас je север, иза нас je југ. Нешхо хачније ћемо одредихи стране свеха ако, служећи ce сликом пронађемо звезду Северњачу. Она ce лако налази ако најпре на северозападу уочимо сјајну групу од 7 звезда. Ако ce спојнида последње две продужи 4—5 пуха наилази ce на Северњачу. Ради бољег сналажења научимо да меримо „расхојања“ на кебу. Испружихе једну руку и раширихе прсхе. Расхојање између врхова палца и кажипрсха одговара углу од око 15°.

64

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4