Васиона

Сад можемо почети са посматрањем кретања неба. Пажљивији посматрач ће моћи да y хоку неколико ведрих ноћи запази чишенице које су овде набројане: 1. Међусобни положаји звезда ce не мењају. 2. Звездано кебо ce „окреће“ са истока на запад око осе која показу!е Северњачу. 3. Звезде на небу направе пун круг (360°) за дан и ноћ (24h). Значи, за један сат 360°/24h = 15° за један сат 1 ). 4. Сваког дана звезде излазе око 4m раније (тј. пун обрт звезданог неба траје 24h 4m). За годину дана то износи 365 X 4m = 24h, тј. један дан. Чињеница 1 je последица огромне удаљености звезда, тако да иако ce оне крећу великим брзинама, нама изгледа да ce, рецимо y току 10 година, уошпте не померају. Чињенице 2 и 3 су y вези са такозвашш привидним дневним креташем неба и последица су тога што ce Земља окрене једанпут за 24h y смеру запад исток. Чињеница 4 je и вези са тзв. годишњим кретањем и последида je кружеља Земље око Сунца. Због дневног и годишњег кретања изглед неба je различит y току ноћи, a мења ce и y току године. Рецимо сада нешто о сазвежђима. Сазвежђем ce назива група манје-више блиских звезда 2 ) које чине карактеристичну фигуру. Њима ce омогућује бржа оријентација на небу. Иначе ce астрономи врло предизно оријентишу на небу служећи ce координатама звезда, слично оријентисању на Земљи помоћу географских координата. Имена сазвежђа су врло стара, тако да на небу срећемо имена из грчке митологије (Персеј, Андромеда, Пегаз и сл.) или имена арапског порекла (Алгол, Алкор и сл.). Упознајмо сада најмаркантнија сазвежђа и најинтересантвије објекте y н>има. Код налажења Северњаче помогла нам je група од 7 сјајних звезда, која ce y ово доба године (око 20h увече) види на северозападу. To сазвежђе ce зове Велики Медвед. У нашим крајевима га често зову Велика Кола. У репу Великог Медведа (или y руди Великих Кола) ће добар посматрач за време ведрих ноћи приметити две врло блиске звезде; једну доста сјајну и поред н>е једку слабу. Ове две звезде носе арапска имена Мизар и Алкор (коњ и јахач). Некоме ce може учинити да ce звезде додирују, међутим то je само варка и последица je расипања светлости y нашој атмосфери и несавршености нашег ока. Те звезде су међусобно удаљене 17 000 астрономских јединица ((1 АЈ= 149 000 000 км, тј. то je средње растојање између Земље и Сунца). Без обзира на оволику међусобну удаљеност ове две звезде под дејством гравитационих сила круже једна око друге, слично кружењу Месеца око Земље. Позната звезда Северњача je најсјанија звезда сазвежђа Мали Медвед (Мала Кола). Оно je отприлике два пута мање од Великог Медведа и протеже ce од Северњаче на запад. Насупрот Великом Медведу (у односу на Северњачу) налази ce Касиопеја. Ово сазвежђе je нешто мање од Великог медведа и подсећа на слово W. Око 30° од зенита (тачке која je изнад ваше главе) према западу je једна веома сјајна плаво-бела звезда. To je Вега. Она са слабијим звездама које je окружују чини сазвежђе које ce зове Лира. Вега je једна од ближих звезда. Светлост, прелазећи сваке секунде око 300 000 км, стигне од ње до нас за 27 година. За разлику од Сунца, које има површинску температуру од око 5000°С, Вега je око два пута „топлија“. Готово y самом зениту je звезда Денеб која припада сазвежђу Лабуд. Ово сазвежђе веома личи на крст и пружа ce y правцу зенит зашд својом дужом страном. Између Касиопеје, Денеба и Северњаче je слабо сазвежђе Цефеј. Тачно на пола пута између Денеба и средње звезде y Касиопеји (γ Касиопеје) налази ce звезда 8 Цефеја. Ово je изузетна звезда која „пулзирајући“ мења свој сјај y току 5 1/3 дана. Она y току циклуса промени свој сјај за око два пута. На југоистоку, на пола пута између зенита и хоризонта, може ce запазити једна карактеристична фигура која ce мало разликује од квадрата. Квадрат je тако велики да ce y њега може сместити цело Касиопејино слово \V. To je чувени Пегазов

1 Ове углове треба мерити y равнима које су паралелне са екваторском, 2 Мисли ce на привидну близину.

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4

65