Васиона

матичну планету y ретроградном смеру, na je вероватно да je неки заробљени астероид, који je улетео y Сатурново поље гравитације. Пикеринг je био открио још један Сатурнов сателит, назван Темис, који je знатно ближи планети и који би био десети Сатурнов сателит. Но овај проналазак није верификован, па ce сматра да je no среди била нека техничка грешка или дефект плоче; мада y овом питању постоје и друга мишљења, на пример да je το био неки астериод, за који je погрешно схваћено да je десети пратилац Сатурнов. Темиса још понегде увршћују y Сатурнове трабанте. Крајем XIX века почео je замашан рад на неколико светских опсерваторија, a предмет je био састављање првих опширних и прецизних фотометријских каталога звезда. Овај посао je најбоље схваћен и преузет на Харвардској опсерваторији. Овакав врло мукотрпан посао je од велике важности за звездану астрономију, a често су начшвени важни и занимљиви проналасци. На пример, за Северњачу, која je служила као еталон, испоставило ce да je променљива звезда. Први каталог звезда израђен на основу фотометријских посматрања, објављен je 1884. Он садржи податке о визуалним величинама 4260 звезда, a две године касније, Пикеринг за тај рад добија златну медаљу лондонског Астрономског друштва. Први каталог je био само почетак серије, касније су објављене многе допуне y издањима Харвардске опсерваторије. На поменутој опсерваторији и њеној филијали, y граду Арекипа, y Перуу, извршена су фотометријска посматрања деведесет хиљада звезда. Пикеринг je оснивач опсерваторије y Арекипи, како би рад могао да ce обавља и на јужном подручју Земљине сфере, пошто би на тај начин биле узете y рад и звезде са јужне небеске хемисфере. Пикеринг je међу првима почео да ce бави и фотографском фотометријом звезда. Визуалне и фотографске величине звезда ce разликују и Пикеринг je установио две скале, за сваки поступак по једну. A везу између обеју скала je први извео познати гетингенски професор астрономије, Карл Шварцшилд, y свом познатом делу „Гетингенска Актинометрија“ (1910 —1912.). Пикеринг je дао и прве фотографске каталоге, како их скраћено зову, a тачније, каталоге фотографских звезданих величина, и то за подручје око Северњаче, за екваторску зону и за област звезданог јата Плејаде. Крајем XIX века, каталог такве врсте имао je 40.000 звезда до 10. привидне величине, y свим подручјима обеју небеских хемисфера. Други, исто тако важан подухват Пикерингов на Харвардској опсерваторији je саставл>ање каталога звезданих спектара и то са обеју хемисфера. Пионири на овом пољу су били немачки астроном Карл Фогел и његов шведски колега, Нилс Христофер Дунер. Фогелов каталог од 4050 спектара, углавном белих звезда, ce ограничава на подручје од + 20° до 2°. Рад je из 1883., a Дунеров из 1884. Његов каталог je мали и садржи свега 352 звезде, али од великог значаја, пошто су ту први пут обрађени спектри искључиво црвених звезда. Али Пикеринг je имао и претходника на сопственој опсерваторији. To je познати астроном Хенри Дрепер, који je умро прерано, 1882. године, y 45. години живота. Каталог и његови наставци посвећени су Дреперовој успомени. Спектри су прво рађени за северну небеску хемисферу, a до привидне величине 8. Нешто касније рад je пребачен и на јужну хемисферу. Рад je био огроман и коначно 1918. године, годину дана пре Пикерингове смрти, објављен je Дреперов каталог звезданих спектара, који садржи 222 000 звезда. Вредна Пикерингова сарадница, Мис Кенон, класирала je на десетине хиљада звезданих спектара, користећи нову, разрађену, тзв. Харвардску класификацију коју je предложио њен шеф. To je позната и данас класификација спекхара, која ce обележава са 10 слова О, В, A, F, G, К, М, R, N, S. Основица ове класификације je била позната класификација италијанског астронома, Анђела Секија. Огромни накупљени астрономски материјал Харвардске опсерваторије je постао основица свих даљих и често неслућених проучавања на разним подручјима астрономије и астрофизике. Од масовног изучавања брзина кретања звезда било које врсте, до најсложенијих проблема звездане статистике и кретања галаксија, звезданих скупова или јата, паданас идо изучавања јатагалаксија и самемегагалаксије. Пикеринг je образовао и тзв. Звездану патролу или Службу неба. На опсерваторији y Арекипи помоћу специјалних камера je снимано небо y потрази за променљивим звездама све до 11. привидне величине. A разлог за ово било je откриће многих

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4

69